Просветни гласник

НАСХАВА И КУЛТУРА

Поједини родитељи, ако су имућни, немају у бдизини ових наставних средстапа, да би их могли набавити кад учитељи траже. Други су сиротни, па, да тога и има у њиховој близини иди у самом месту становаља, немају довољно новада да куне све што њиховим ђацима треба. Поред тога они, у већини случајева, не сматрају да је школовање деце њихово ираво. Нанротив они то сматрају као дужност, као што је служење у стадном кадру. Они .зато често и кажу: „имам два сина. један ми служи у војсци, а други у шкоди!" итд. Да би се доскочило свима невољама у оном иогдеду, било је најприродније унети одредбу у закон: да се све ове потребе набављају из заједничке окружне школске благајнице као што се набавља из благајне сваке шкодске општпне: креда, еунђер, метда и др. што треба евима ученицима. Само овако могдо би се номоћи: 1. свима учитељима и њиховим ученицима да имају све шкодске нотребе и то увек на време; и 2. номогдо би се сиротним ученичким родитељима, јер неће само они пдаћати за те потребе, већ и оии који немају деце у шкоди, при том су богати, а често пута и пребогати особито према оним& који имају једновремено по два три ученика у шкоди. На овај начин успедо би се да се школовање де.це ие сматра и нада .Ђе као дужност и то тежа од војске — јер војник добија све потребе од државе а ђаку мора родитељ да кунује све потребе и да га издржава, и ако је дао свог радника „да сдужи" у шкоди и да се учи — него да се сматра као право и то опште свих грађана, сиромашних подједнако као и богатих, и да се за то грабе да сви подједнако децу и уписују у шкоду. Кад је ступио у живот садашњи закон о народним школама, онда је из министарства просвете наређено да сви окружни шкодски одбори унесу у окружне шкодске буџете пртребне суме, као засебпе позиције, из којих ће се нодмиривати ове заједничке потребе свих ученика из цедог округа. Окружни шкодски одбори извршиди су ту наредбу. Али, кад су окружни шкодски буџети дошди у министарство Финансија онда је оно ову позици.ју — избрисало! Сви иокушаји министарства просвете да се ирибави важност овој законској одредби. остади су без успеха. Без вредности је остало и моје писмено и усмено агитовање за ову одредбу. Ништа није помогдо. Па тако је то још и данас, посде шест година откад важи садашњи закон о народним шкодама. Знам да је ова позиција нрве године остада само у окружном шкодском буџету округа топдичког, јер према закону због стопе окружњог приреза овај буџет иије слат миниетарству Финансија. Ади знам да ни у тондичком округу, и пореД новца који је предвиђен у буџету, није остварен овај законски захтев. Протумачено је сасвим произвољно да није Смисао закона ово што ја наводим овде, и што сам енергично заступао док сам био у министарство реФеренат, већ да је смисао: да