Просветни гласник

ШКОЛСКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ

У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

А. У Српству и С^ловенству. Краљевина Србија У Србији се све јаче осећа нотреба за иросветни.м реформама. И Министарство Просвете и многа просветна удружења сваки са своје стране и на свој начин нрннремају нодатке и нројекте за велнку реорганизацију целокупне нросвете. Но како је овај посао скопчан с доношењем нових закона и како он изискује и јапе новећање просветног бунета, то се и привођење реФорама у дело доста споро креће. Међ }1ајпрешније реФорме долази реорганпзација Минпстарства Просвете и Главног Просветног Савета, затим измене и допуне у законнма за средње п народне школе. По свима овим пословима постоје већ потпуно пли делимнчно готовп законски пројектп о којнма ће бпти речп у даљпм свескама овога листа. Државне средње школе у Србији у иоследњој деценији 1901 — 1(»10г.

Држ. сред. шкоде

Број наставника Врој учен.

Бтџет

1901 13 | 1910 '23

1901 333 1910 464

1901 4.498 1910 10.746

1901 995.068 1910 1,469.383

Као што се из ове таблице види број државнпх средњих школа порастао је за нослењдпх десет годпна за 77%, број наставника за 39°/ 0 , број ученика 136°/ 0 а буцет за, 46°/ 0 - Ои бројевп показују неравномерно кретање наших срсдњих ппсола. Одвећ слаб прираштај у наставницима а одвећ јак прираштај школа и ученика указују на потребу да се овако ненормалном стању тражп лек. А кад се овим бројевнма додаду бројеви из приватнпх средњих школа у којима раде хонорарно махом наставницп државних средњих школа, онда се оскудица у наставницима и преоптерећеност садашњих наставника још више истиче. У наредноме броју донећемо овакве податке и о приватним средњим школама.