Просветни гласник

52

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Шкодских вртова било је 1198. Продужних школа у којииа су сс ђадп учили привреди било је 1258. На општим народним школама било .је иретпрошле године равнајући учитеља 509, самосталних вероучитсља 66, правих 897, привремених 159 и намесних \ читеља 59 ко.ји са 2 ломоћна учитеља чине укупно 1672. Учитељица је било равнајућић 14, правих 854, привремених 77, полоћних 1. свега 1022. Свега учитеља н учитељице 2694. Обавезних за школу ђака било је свега 305.089 (161.503. м. и 143.586 жен.) у продужним школама 82.682 (44.794 муш. н 36.848 жен.) алн ј<" походило више осн. школе 3.464, јавне општс 184.754, верске 4.162. приватно 8162 — свега 207.079 а иродужне школе 49.243 што чпни свега 258.786 деце или 9,74°/ 0 становништва. * Стручна женека спрема у Русији. — Под тим натписом доиоси Егуце и п 1V е г з К. а 11'е (св. од 15. октоб] а 1910, стр. 240—241) ову белешку. Извештај, који је г. министру просвете иоднео г. Анри Парб, проФесор лицеја у Орану, по повратку с једне мисије у Русији, садржп занимљива обавештења. Настава млаДих девојака даје се у срсдњим заводима, који се зову гимназијс. Ове гимназије или лицеји имају седам или обично осам разреда. Две последље године учења у гимназијама од 7 разреда и 3 последње у гимназијама од 8 разреда посвећене су педагошкој спреми ученица, без изузетка. Чак п у аристократским по])одицама мисли се, да млада девојка, којој је одређено да буде мати и домаћица, треба да има педагошку спрему, у толико пре, што оскудица у основним школама принуђава матер, да својој деци даде право васнитање. Моралнп положај наставница за средњу наставу у осталом одличан ј'е у руском друштву, где се њихово звање веома уважава. Педагошка спрема ученица почиње од шестог разреда, где је ово васпитање чисто теориско, и посвећена је иедагогији и психологији детињства, уређењу „дечијих забавишта". Она се наставља у седмом разреду, где су два недељна часа посвећена дидактици (методе за наставу детнњства и младости), специјалном предавању хигијене и домаће медицине; са вежбањима и ирактичним радовима у првој номоћи у несрећном случају или болести. На послетку осми разред је чисто недагошки разред, посвећеи иотпуно теорији и практици наставе. Свака ученица пзабере наставну грану, која јо.ј се свиди. На крају седмог и осмог разреда она држи огледна предавања, којајој служе као исиит, пред директорком, проФесором издагогије из осмог разреда и проФесором онога разреда, у ком се држи огледно нредавање. Ученице, које су положиле завршни исннт из седмог разреда, добијају диплом који нм даје ираво да раде у основним школама, у нородицима и да узимају ученице у стан; динлом осмог разреда отвара им приступ на Университет и друге велике школе и даје им ираво да нредају у четири нижа разреда у лицејима и да до 7. разреда врше врло цењене дужности разредне даме. Ове дужности састоје се у управљању н уређењу рада код ученица и у везама са породицама. У вишим разредима у лицеју иастава је у рукама наставника, који имају титулу и ступањ лицејских проФесора, или наставница, које су своје образовање довршиле у специјалним течајима или у недагошким »аводима у Пе-