Просветни гласник

152

НРОСВЕТНИ глдсник

објеката и појава, које су у непосредној близини шкодског места, без обзира на хидрограФске и административне границе. При овоме упознавању места и околине треба добро имати на уму: да томе проматрању природе и људи није задатак знан>е имена рекама, брдима и људима, већ ,је то само срество за индукцију даљих географских појмова и логичког мишљења. Ту се, очигледношћу, тече ослонац за даљу геограФСку зграду. Знање које дете својим очима прибира и умом преварује, биће му богата ризница која ће му сдужити да њоме поткрепљује апстракне појмове и учење о далеким земљама. Дакле, геограФија места и околине врши удогу ароаедевтике у геограФској настави. Макар то био најскученији простор, опет ће умешан и вредан наставник у њему наћи толико материјала, да ће сем потребног знања о томе пределу, ученицима преостати резерве за доцнија времена, докле год буду учили геограФију. Да видимо шта се може у главном свуда проматрати и лако схватити. Прво се има посматрати небески свод, што ће детету служити за оријентацију ио небеским странама. Ученику се мора показати звездана слика Велики Медвед, помоћу које ће наћи подарницу, па за тим север, југ, исток и запад. Ваља забости мотку па, одредити подневачку пругу (од које ће доцније, кад буде дошдо на ред, постати подневак). Преко ове пруге повући унакрсну и тако ће се сада, на други начин (по сунцу) извршити оријентација, јер је потребна дневна и ноћна оријентација. Сад ваља деци обратити пажњу како се, преко године, мења излазак и залазак сунца нрема тим тачкама (према правој источној и западној тачци); како се са померањем сунчевог издаска и заласка. мења висина сунца (у подне); од те висине завнси правац сунчаних зракова, а од тога јачина загревања. Свака та промена осећа се на дужини моткине сенке (у подне). Ово довести у везу са појавом годишњих доба — продеће, дето, јесен и зима. У допуну ових проматрања може се говорити о употреби топдомера, о обдачним и ведрим временима, о магди, обдацима, роси, слани, киши и снегу. Затим се предази на земљину иовршину. Дати нојам о најнижим пределима, о низији, па ићи преко разних поступних обдика до највиших висова. Указивати на разне обдике појединих узвишења; сравњивањем говорити о раздикама по висини; обратити пажњу на њихово груписање, везивање или подвојеност. Исто тако радити са поједнним хидрографским облицима — поток, река, корито, обаде, стране, почетак и свршетак реке; текуће и стајаће воде. У допуну ових појмова треба обратити ведику пажњу како ће ученик добити преставе о дужини, висини, површини у метрима и кидометрима. Томе предходи дично мерење појединих дужина, висина и површина; на темељу ме-