Просветни гласник

172

просветни гдаоних

ПРООБЕТНЕ И КУЛТУРНЕ УОТАНОВЕ

Српска Краљевска А.кадемија Наука. — Академија Наука одржала је 22 Фебруара о. г. свој свечани годишњи скуи, на ком је саошктен нзвештај о раду њеном у нрошлој години. 0 њеном раду у прОшлој години донели смо иодатке ујануарској свссци зато ћемо овде дати само ноке допуне. У прошлој години. од 22 Фебруара 1910 до 22 Фебруара 1911., одржан је у Академији 41 састанак: 18 стручних Академија (6 Академије Природних Наука, 3 Академије Философских Наука, 7 Акадсмије Друштвених Наука, 1 Академије Умотности и 1 заједниики скул Академије Философских Наука. п Академије Умотности), 21 Председништва и 4 целокуине Академије. За систоматско прикуиљаље грађе о народном животу наштампана су у XVI књизи Етнограф. Зборника, а из ње и на ло се одштампана „Упутства за ислитивањо народа и народног живота", која је саставио члан ЕтнограФ. Одбора г. д-р Јован Ердељановић и која су разасдата различним лицима ио Србији и осталом -Сриству. Рад у Лексикографском Одсекц био је у овоме: Секретар овога Одсека, г. Момчило Иванић, израдио .је Оглед речника, сриског а, народнога и књижевнога језика, и кад со ова.ј оглед допуни прша неколиким наломенама чланова Одсока лпампаће се као руколис у одређеном броју л, имерака и раздаће се стручним лицима, ради савршеније коначне израде овога рсчника. Ну, иоред овога радидо се још и непростано п на скунљању и сређивању реиничке грађо. Тако јо у ирошлој години ислисано 39.620 дистића н иримљено 15 збирака народних речи са 5536 листића, што укупно чини 45.156 листића. Дода ли со ова.ј број раније скупљеној грађи речничкој, ондаје Одсек до крајаирошде године имао 1,336.21 4 листиКа речничке грађе. Рад Председништва и целокупне Академије био је, поред текућих лослова, још и у овоме: Једно од најважнијих продмета био јо споразум налге Академије са Југословонском Акадомијом Зналости и Умјетности у Загробу о изради Југословенског Енциклоаедијског Речника, у ком би сопојединим речима у облику речника изнело све лгто данас наука зна о земљи и о лародима Јужцога Словонства. По слоразуму учнњеном о Духовима у Београду обе Академије су радиле на скулљању грађо за спискове чланака који имају да уђу у Ј[1гословенски Енциклоиедијски Речник. Овај посао је при свршетку, и у овој години израдиће се деФинитнван списак чланака за Рочник. Председништво јо лримило пројекат статута Балканске Археодошке Комисије, која ће чпнити засебан одељак Руског Археололшог Института у Царнграду итд. Рад у Задужбинама, којима Академија рукује, био је у овоме: 1. Из Задужбине др. Љубомира РадивојевиКа хонорисане су књиге: д-ра Драг. М. Павловића: „Србија за време посдедњог аустријско-турског рата" и II књига Срп. Дијалектолошког Зборннка, а сом тога трогаком ове задужбино штамиаћо се и цркв. музикалије нок. Корнелија Станковића. 2. Из Задужбине д-ра Николе КрстиИа хонорисаће се дедо Ст. Новаковића: „Законски споменици српских држава средњега века". Стање ове Задужбине било је 31. доцембра 1910 год„ у неиокретном имању, хартијама од вредности и готовом новцу 68.555-95 дин. днн, а лриходом њеннм хонорипгу се радови из Академије Наука Философских и Академије Наука Друштвелих.