Просветни гласник

174

ПРООВЕТНИ Г.1АСНИК

бине чине хартије од вредности, чија укупна номинадна вредност износи 213.280 дин. Ради исплате легата позајмљена је извесна сума од Народне Банке и кад се овај дуг врати (што ће бити још у овој 1911 год.) Академија ће саетавити правила о руковању овом задужбином. VI Издања Академије. Академијаје у прошло.ј години издала 4 књиге Гласа, 2 Саоменика, 3 Етнограф. Зборника, 3 засебних издања и 1 књигу Годишњака, — свега 13 књига у којима има око 350 штампаних табака. И бројем и обимом издања Академијиних, прошла је година богатија него и једна ранија. Буџетом за 1910 год. Академији је био отворен кредит у Државној Штампарији за штампање њезиних издања у суми од 25.000 дин. и та је сума не само исцрпена, него је на издања у прошлој години утрошено и око 5000 дин. кредита за 1911 годину. * * * На овоме свечаном годишњем скупу Академије нрочитао је академпк г. Сава Урошевић своју приступну академску расправу „Кристаласти шкриљди у Србији и њихов постанак". те га је председник Академије г. Ст. Новаковић прогласио за редовнога члана и увео у сва права која имају редовни чланови Срп. Краљ. Академије. * Етнографски Музеј у години 1910. Овај Музсј године 1910 исиунио је главни задатак тиме, што се одазвао овдашњем Женском Друштву и нзложио у Прагу под пменом „Срнска Жена" поред њихових лепих ствари и своје пробране костиме и остале рукотворине, које искључиво само женске израђу.ју и њима се служе. Где се што иеизоставно морало и људима да иопуни, то се учинило сликама, тако да су или у свакој нрилици стајали на споредном месту и само се женска домаћа радиност истицала, што је и био задатак ове изложбе. На истој овој изложби биле су заступљене и све остале српске области с већим' или мањим учешћем, како наших замаља под Турском тако и под Аустрпјом. Ово је првн пут од како се зна, да је остварена бар у малом једна свесрпска изложба, и да се могло поређивати и видети културни значај српске жене без обзира на веру и иолптичке међе. Важно је и то напоменути, што су све издатке око нзложбс сносила сама женска друштва, свако за свој крај. Чешко Женско Друштво у Прагу с председницом г-ђом Зорком Ховорховом примило се протектората и смишљено је извело свој илан и програм па опште задовољство. На жалост врло је мало било ж.еиске сеоске раднности и баш нпшта о њену раду у кухињи, у пољу и о нези деце! Највећа се пажња обратила на грађанске везове, дакле на чист уметнички носао, и они су заиста и бојом и композпцијом веома свет привлачили. Ретки босански пирлити издвајали су се као право чудо. Косово је златним п сребрним сјајем чинило необичан контраст с давнашњим и садашњим несносним стањем. Ја пе знам откуд црпе ова потлачепа мати н сестра своје више надахнуће, а.ко не из славних манастира, који су п сад златом поткићени и пример архитектонског савршенства. Уз ове грађанске и нешто сеоских рукотвора било је и историских знаменитих старина, међу њима значајем је све надмашао ЈеФимин иокров. за Кнеза Лазара из Фрушкогорског манрстира Врдника („Раванице"). У чешком такође напаћеном народу ова је реликвија с ппјететом разгледана и тумачена .