Просветни гласник

242

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

III. Поглед на аравац и нааредак књижевне радње аосле 1848. То је прегдед еувремене ерпске кн.ижевности. Ђуру Даничићу поклоњена је велика пажња. Ту се говори поред Његоша и о писдима омладинске школе: о Бранку Радичевићу, Змају Јовану Јовановићу, Ђури Јакшићу, Јовану Идићу, Јоксиму Новићу Оточанину, Јакову Игњатовићу, Коети Руварцу. Г. Новаковић писао је ову књигу у цветном периоду школе Вука Караџића и Ђуре Даничића, када је она славида своју пуну победу, н када еу се и писци и њихова дела проучавали и цениди са гдедишта језика. Г. Новаковић је био Даничићев ђак, и као такав у гдавноме је и радио књижевну историју српску. Због тога је нарочито истакао, и као нодазне тачке појединих књижевних епоха узео ноједине моменте борбе око језика: 1723, почетак иродирања рускога језика; 1814. почетак борбе за народни језик; 1848, свршетак борбе за народни језик. Г. Новаковић је нову српску књижевност заокругдио у три периода, ади је у сваком од тих периода засебно нроучавао развитак појединих књижевних радова, отуда је његова подеда изведена и на основу иетицања нојединих момената и на основу издагања развитка нојединих књижевних радова, Поред тога више Фидодошкога мерида у деоби српске књижевноети на периоде, гдавни недостатак је што та књига није имада новијих издања, која би Г. Новаковић — као један од врдо ретких еводутивних духова у нашем старијем нараштају — модернизовао, попуњавао и проширавао. Овако, данас, када су се наше књижевне етуди.је знатно развиде, његова књига има недостатака и празнина; она се завршује 1870 годином, управо у тренутку када почиње цветати и модернизовати се наша књижевност. 6. Лекције ш иеторије сриске књижевности. По Новаковићу, Пипину и својим биљешкама за своје ученике и ученице саставио Ј. Љеиава. Цетиње, 1896. „Новију Књижевност" Г. Љепава прегдеда више мање досдедним х])онодошким редом: стање српске књижевности у Угарској у иочетку XVIII века, Јован Рајић, Доситеј Обрадовић, „Други радници" (Павде Содарић, Јован Мушкатировић, Атанасије Стојковић, и т. д.). „Први ночетци забавне књижевности у повезаном сдогу и драматске", Вук Ст. Караџић, „Забавна књижевност у другој десетнни овог вијека" (XIX), Симо Мидутиновић, Јован Ст. Поповић, Мидован Видаковић. Јован Суботић, Вогобој Атанацковић, „Други драмски пиеци" (Јоаким Вујић, Ђорђе Мадетић, Матија Бан), „Журнадистика"; „Нови иравац у умјетном пјесништву": Бранко Радичевић, П. П. Његош, Змај Јован Јовановић, Ђуро Јакшић, Стеван Каћански, Љубомир П. Ненадовић,