Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

285

из Србије задобивају учениди одређенији иојам о шшерадном и иетрограФском богаству сво.је земље, са два друга, сасвим и]»оста, разлога то не би требало да буде. Прво, што велики број минерала, стена и Фосила има у Србији, који ни ио чему не устунају онима са стране и, друго, што се до њих може доћи лако и — без новца. Тиме би се нак учинило двоје: снабделе би се збирке богатим материјалом и преостајало би нешто новца у, иначе скромним, гимназијским буџетима за друга нотребна учила, којих у нас нема и која се иорају куповати у иностранству". У осталом данас се и у уџбеницима колико се год може више обраћа нажња на односе који владају у ужој и широј домовини и износе нримерци и њихова налазишта прво у њој, па потом у другим земљама (и то кад су значајнији ма у ком погледу). У толико пре онда треба то исто да важи и за збирке. Најзад ваља нам напоменути још једну околност. У предавању, особито из Минералогије, потребно је имати при руци више примерака једног истог минерала, да би се сами ученици вежбали у проучавању његових особина и уверавали о тачности онога што наставник утврди. Потребно је на нр. имати неке ради одређивања ценљивости и њепих праваца, друге због близанаца и њихових оса и равни ближњења, треће због тврдине, физиолошких особина итд. итд. Потребно је такве примерке ставити ученицнма на расположење за време самога предавања. Проучавајући на њима поједине минералошке особине, ученици их у исто доба троше и кваре. Поједине школе немају у својој околинн свих тих мине1»ала, из иностранства их у довољној количини за све ученике не могу набавати, али се зато могу њима ипак снабдети из оних крајева Србије, где њих има и то доста. Из свега овога излази да би при уређивању минералошкогеолошких збирака у нашим средњим школама ваљало, поред раније поменутога захтева о њиховој униФормности, истаћи и аотребу њихма снабдевапа у ирвом реду објектима из Србије а сриских земаља. Размишљајући о томе како би се дошло до минералошко-геолошких збирака, које би задовољавале оба постављена захтева, писац ових редака је 1907. год. предложио преко „Наставника": 1. да сваки насгавник Минералогије прикупља са ученицима по својој околини боље примерке минерала, стена и Фосила, 2. да одабране примерке донесе или пошље на годишњи збор ПроФесорског Друштва и на збору их изложи те да се ту врши размена, и 3. да Управа ПроФ. Друштва укаже сву помоћ, т. ј. изради у надлежних бесилатан иодвоз за материјал, спреми локал за излагање итд. 0 годишњем збору те исте године одржао је пробу донев на збор збирку минерала покупљених о распусту по Копаонику и Староме Влаху, али није наишао на повољан пријем. Тим конкретним примером утврдило се, да је незгодна размена материјала измеђ појединих школа и према томе би остали и на даље исти начини за снабдевање збирака који су и до сад постојали а за