Просветни гласник

300

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У погледу похођења школе од 12—17 године ишвота нроценат је овакав од 687.300 деце мушке п женске која су дмала 12 год. старости походило је 97,9°/ 0 школу, а од 690.300 деце од 13 год. старости походило је 77,4°/ 0 ; од 691.000 депе од 14 год. походило је 35,9°/ 0 ; од 682.100 деце од 15 год. ноходило је 23,3%; од 649.200 деце од 16 год. старости 18,1°/ 0 ; од 664.900 доцр од 17 година 13,1°/ 0 Нрема овоме видн се да је у Енглеској проценат одрас.шје деце у погледу похођења школе све мањи чему је узрок јако развпјен Фабрички и индустријски живот. * Педаг. психолошки инетитут. — Борба за школ. реформе у Саксонској. — Закон о продуас. школама у Пруској. — Вредно учитељство Немачке бори се енергично за сиоје сталешке и школске пнтересе али исто тако не напушта идеју о своме пшрем образовању и стручном усавршавању. Тога ради њихова удружења оснивају у неким градовима научне заводе у којима учптељство има прилике да се темељније упозна са свима оним наукЧма које су му потребне за што успешнпји наставнички рад. Тако еу у Лајпцигу и Монакову учитељска удружења установила педагошко-психолошке институте, чкје уређење проучавају многи изасланици разних европских држава. Управник таквога једног завода у Монакову др. А. Фишер. Нрограм овогодишњег зимског семестра је био овај : 1. Психологија детета с увбдом о методама компаративие психологије (А. Фишер) 2. Хуманпстичке науке народне школе у средњој школи (проФ. др. Рем.) 3. Циљеви васиитања (проФ. Фендер). 4. Песништво у школи (учитељ др. Вебер) 5. Методе елементарне наставе у Физицп (учитељ Фишер). У Саксонској се води жива борба за школску реФорму. Нарочито се види овде јак утицај социјал-демократских струја које су ирилично захватиле и учитељство нар. школа. На својим скуповима, по којима је заступљено увек било доста п учитеља, изражавали су социјал-демократи ове захтеве: стварање једноставне школе у вези са школом рада; гранање вишпх школа мора се органскп изводити из народне школе; световност школе; неодложност наставних средстава; храњење децеушко.ш; обучавање деце ноставља се на основи модерног васпитања и науке о здрављу. 4. марта ио новом изашао је закон о уређен.у и похођењу нродужних школа. По томе закону свака онштина, која броји више од 10.000 становника, мора додићи п издржавати продужну школу за сва она лица која у смислу тога закона морају походити школу. Закон ступа у живот 1. априла 1912. год. Црограме и планове за уређење њихово ирописује Министарство трговине и заната (прнвреде). * Школске прилике у сједињеним северно Америчким државама. — Претпрошле године полазило је школе сједињених северо-американских држава око 19,000.000 ученика. Наставничких снага, које су радиле у тим школама било је 575.000. Те године илаћао је сваки иоданик сев.^ америчких држава с једно на друго трошкова око издржавања школа око 17 динара. На нздржавање школа издато је око 1600 милиуна динара! У источним провинцијама већи је број девојчица које иолазе школу док у западним крајевима преовлађује број мушкараца. Највише се троши на техничке и трговачке школе па инак се Американци жале да немају довољно трговачких школа. Ннтересантно је и ово да број учитељица у америчким школама непрестано расте а учитеља опада!