Просветни гласник

308

НГОСВКТНЦ ГДАС11ИК

иродела у правцу инмеђу крајњег евронског југо-истока и северо-запада. Јер док сс сви наласци између паше области и југоистока дају мање иди више поуздашгје датирати, дотле сс они између напго и крајње ссверозаиадне облаети или врдо непоуздано иди никако не могу датирати. Тск с помоћу материјала из наше обдасти могу се нравидније разумети и тачније објаснити наласци и појаве у северозападним областима. Као и у свакој прелавној зони и посредничкој области тако се и у нашој области налазе разноврсни наласци и појаве. који су баш због те разноврсиости и разнодиког порекда од иесумњиве важности за науку у онште. Кад се ове сноменуте чињенице имају на уму, онда је дако разумети, што се" 0.1. стране стручњака на пољу преисторијс нарочита иажња нокдања преисториским наласцима из Србије. Отуда је лако појмити. због чега је прсисторијска збирка Народног Музеја. носле десетогодипгњег интензивног рада иа њеном стварању, привукла на себе пажњу свих стручних преисторичара, чиме је знатно подигнут углед нашег Музеја. Ми смо убеђенн, да ћс даљи смишљени рад на овом пол.у у нас још воћма допрннети угледу нашег Музеја, јер верујемо, да се у његовој облаети крије нод земљом још многи драгоцени нреисторијски материјад од вредиости за Преисторцју Европе, која је још далеко од тога. да може сматрати евоје, чак и најглавније. проблеме као деФинитивно решене. Ни у јодно.ј данашњој држави у Европи преисториске старине — нарочито оне из најстаријих периода — не стоје у везн са културном прошлогпћу народа, који је сада у тој земљи насељен, па инак зато у свима тим земљама врши се најинтензивиије прикупљање и проучавање преисгориског материјала. У појединим од њих, као на пр. у Француској, сматрају се те старине као националне у ширем смислу. Ти примори у културиим државама с једпе и обплат и значајан матсријад у нашој зомљи с друге страие — довољни су разлози за рад Музеја на овом пољу у толико већма, шго се тиме Србија одужује ошпто.ј култури н науцп као културна држава. Али Народни Музеј има да буде и ризница за чување уметничких дсла модерних српских уметника. Самнм тим Народни Музеј иостајо и једним од најјачих мецеиа српско умстности, за чији су развитак такви мецени неопходно потребни. У овом правцу је до сада учињено онодпко, кодико је се то могло учинити, али су носледњим буџетима те позиције нренете на Министарство Просветс, које њима рукује. Галерија слика п скултура у Народом Музеју још није велпка, да се, као што је био случај с ЕтнограФским Музејом, може издвојити као засебна установа. Једиога дана мора ће се и то учинити у толико пре, ако се будс раснолагало већим срествима за куповину уметничких дела. Најпосло ваља споменути још једну збирку Нар. Музеја, којајеистина још у зачетку, али на чпјем развијању такође треба интензивно радити. То је Југословенска Уметничка Галерија, чији је задатак прпкупљање уметничкпх дола модерних југословенских уметника. Данас је и сувише излишно доказдвати нотребу јсдне овакве Гадерије у Београду. Првн корак у том правцу воћ је учињен, а од меродавних Фактора зависи, колико ће се у томе успети. На завршетку ових редова, потребно је у кратко свести све оно. што о Народном Музе.ју треба знати и што ее мора рећи. Народни јо Музсј културно-просветна установа, без које Србија, као културна држава, не може и не сме битп. Сем давања недовољиих срестава -српска држава није за ту своју установу ништа више учинила. За ту установу но постоји ни основни закон, ни закон о старинама, који данас имају све