Просветни гласник

352

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

IV. Прочитано је иисмо заступника Министра просвете и црквених послова, Господина Мннистра народне привреде, од 3 ов. мес. ПБр. 20882, ко.јим се пита Главни Просветни Савет за мишљење: да ли је г. Лука Рајковић, учитељ, у време постављања за учитељског заступника у Србији имао квалификације, које се чл. 49. Закона о народним школама од 1898 год. и чл. IV измена и допуна истога закона од 8 октобра 1899 г. предвиђају за учитељске приправнике и ако није имао те, да ли су ове његове квалиФикац1ц 'е једнаке са квалиФикацијама, предвиђеним у поменутим законским прописима. Савет је одлучио: да се сва акта по овоме предмету доставе г. др. Чедомиљу Митровићу, ванр. проФесору Универзитета, с молбом да их прегледа и Савету поднесе реФерат. V. Прочитано је нисмо заступника Министра просвете и црквених послова, Господина Министра народне привреде, од 13 ов. мес. ПБр. 672, поводом кривице г. Јована Вуксановића, учитеља из Београда, којим се пита Савет за мишљење: 1. да ли би требало узимати једногласан исказ ђака противу свога учитеља као потпун доказ како при отпуштањима за тучу ђака, тако и у делима за која се не могу прибавити други докази; 2. треба ли за ислеђење и дослеђење. остааих кривица казнимих по закону о народним школама, узети прописе кривичног поступка; 3. Да ли је при васпитању ђака основних школа забрањена примена телесних казни по педагошким правилима и ако оне не би прелазиле у злоставу и повреду; и 4. да ли је се г. Вуксановић према свему ислеђеном, огрешио о наставничку дужност нредвиђену тач. 1. чл. 45. Закона о народним школама и ако јесте, чиме би га требало казнити. Поводом 3. тачке Савет је, већином гласова, дао мишљење: да педагошка правила која би одобравала или неодобравала примену телесних казни не постоје, већ да ностоје само мишљења која се не слажу. Против овога мишљења г.г. Љубомир Протић, управитељ Женске Учитељске Школе у Београду, Душан Рајичић, реФеренат за основну наставу и Јеремија Живановић, проФесор II београдске гимназије, поднели су ово одвојено мишљење : Не можемо се сдожихи да одговоримо г. Минисхру на његово одређено пихање као да не лостоји педагошка правила која не долуштају лримену телесних казни у основним шкодама. Ми знамо да су у нашим и основним и средаим школама некад примењивана ова дисдипдинска, а и наставна, средства у највећој мери и да су у томе вршене често страшне здоупотребе. Зато су под утидајем нових педагошких идеја расписом од 13 новембра 1897 год. ПБр. 17690 (Просвет. Глаеник за 1898 г. стр. 62, изреком забрањене телесне казне, а из расписа од 8 новембра 1874 г. ПБр. 6988 Просв. Зборник стр. 1020) види се да оне ни раније нису биле допуштене. Имају дакле и изрични прописи о забрани телеених казни у нас, у смислу данашње научне педагогике, са чиме се и ми потпуно слажемо. Зато смо мишљења да се у школи и у будуће не сме допустити примена телеених казни, па ни оних