Просветни гласник

404

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тражило за 80 дин. Али како се 3,2 дин. не налази у 0,80 д., то ее неће добити ни цео литар, него ће се добитн некодико делова од литра. Дакле, 0,80 : 3,2. Пошто су у дедитељу десети дедови, то треба оба броја помножити са 10, па ће бити 8 : 32 = 0,25 литра. 80 64 160 160

Из ових досадашњих примера излазе ова иравила за дељепе десетног разломка са десетним разломком за сва три напред поменута случаја (т. ј. кад је у дељенику и делитељу подједнак број десетннх места, кад је у деднтељу више десетних и кад је у дељенику више десетних места): Кад год ее дели са десетним разломком (т. ј. кад је делитељ десетни разломак), делитељ је важнији од дељеника, с тога се деленик мора дотерати ирема делитељу. За то, ако су у делитељу десети делови, треба оба броја помножити са 10. Ако су у делитељу стоти делови треба оба броја помножити са 100. А ако су у делитељу хиљадити делови треба оба броја помножити са 1000. Само кад се дели десетни разломак са обичним (целим) бројем, (оно што смо прво радили) онда се дељеник не дотерује према делитељу за то, што овде делитељ није десетни број, него обични (цео) број. За то, кад год у задатку имамо дељење десетних бројева, треба ирво иогледати у делитеља, па ако је делитељ обични број, треба одмах делити; а ако је у делитељу десетни број, мора се, према њему, прво дотерати дељеник, множећи и њега са 10, 100 или 1000, па делити. Овим множењем дељеника и делитеља 10, 100 или 1000, ови бројеви се у самој ствари, не мењају по величини, т. ј. нису сад ништа већи; него само смо их претворили у мање мере или новце (шта буде у задатку) то јест, у делове, и — место десетних бројева — добијемо обичне бројеве. Напомене. 1). Код дељења десетног разломка са десетним разломком дешава се често нешто што је деци врло чудновато и тешко разумљиво, а то је ово: Кад се дељеник и делитељ — по правилу — помноже са 10, 100 или 1000, добију мање мере (или новац) написане обичним бројевима и поделе, па остане неки претек, па ако хоћемо и тај претек даље