Просветни гласник

ШК0.1СК0 КРЕТАЊЕ

573

говл наследнидп, култура за време империје, хрпшћанство. Константин Велики, последљи дани империје, упоредни преглед грчко-римске културе н друштвенога уређења]). У класичном одсеку опшпрније: грчка и римска митологија, политичко уређење, унутрашњи и домаћи жпвот класичних народа (кућа, породида, обреди, позоришта итд.). II разред има историју средњих векова: новн европски народи (Германци, пропаАт западне римске империје, подизање папске власти, Франци у Галији, Англосакси у Британи]и, Словени у опште, Бугарска за време Бориса и Симеона, Моравска. под Светопуком, Чешка за време Вјачеслава, Пољска под Болеславом Храбрим, Гусија под Свјатиславом и Владимиром, Балтијски Словени и њихово пропадање), Византија VI—XII века, Арабљани (Мухамед), превласт Феодализма п врхунац папске власти (борба против папе, крсташкп ратови, подизање градова), духовни жнвот (византијско-словенска култура и романско-германска), осниваље нових држава у Европи (Енглеска, Француска, Шпанија, Германија, Пољска, Гусија, Угарска, Балканско полуострво [узајамни односи између Србије, Бугарске и Византије, Турци, Флорентинска унија, пад Цариграда, растење турске моћи према северу], Италија), ренесанс (тежња к изучавању класичких старина, проналасци и открића). У III разреду прелази се пова историја: реФормација (карактернз црте нове историје, шпанске и португалске колоније, промена економског живота у Европи, италијанска просвећеност, реФормација), реакција (католичка реакција, борба Шпаннје и Холандије за трговинску надмоћност, криза монархије у Француској, католичка реакција у Енглеској, Пољска н Гусија за време реФормацнје н реакције, Триестогодишњи рат, културно стање за време ове епохе), Европа за време апсолутизма (апсолутистичкс тежње енглеских Стјуартоваца, велика енглеска револуција, апсолутизам у Француској, подизање Пруске и Гусије и опадање Пољске и Шведске, Енглеска у XVIII в., борба северо-америчких држава за независност, остаци старога режима у Европи, култура XVII и XVIII века). У IV разреду је најновија историја: револуција (припреме, узроци и ток, револуција и Европа, ратови, империја у Француској, пруске реФорме), XIX век (општа европска реакција и револуциони покрети у јужним полуострвима, рестаурација у Француској и Јулска револуција, Енглеска у нрвој половини XIX века, Јулска монархија и Фебруарска револуција у Француској, утицај Фебруарске револуције на Германију, Пруску, Италију и Аустрију, епоха националног преображаја у Европи, ра&витак демократства у Енглеској, ра/нички савези, Сједињене државе у Америци и у Аустралпји у XIX веку, бела раса и Јапанци на крају XIX века [руско-јапански рат, руска револуција, Дума], општи преглел. балканских држава крајем XIX и почетком XX века [Маћедонско иитање и револуција, преврат Младотурака, турски устав]). У V разреду даје се један час недељно радн прегледа главнијих момената и чинилаца културне историје (ностанак и развој људске заједнице, почетак материалне културе, трговина, проналасци, религија, ностанак и развијање писања, уметности и науке, постанак и развој власти, сталешке борбе [радничко питање и захтеви пролетерски], политичке револуције, светски значај великих ратова, велике личности у историји) и два часа за детаљно проучавање бугарске историје. Градиво које треба прећи нодел>ено је у пет већих одељака: етнограФија и историја данашњих бугарских земаља до осни-