Просветни гласник

582

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

напредак педагошке науке н у име свих старих чланова захвалио му на, свесрдном старању и пгирен.у педагопгке пдеје. У Семинару су, рече Шолд. чланови добили чврсту основу за даљи рад, поунно аутентитао уверење, тако да се у хаосу модерних педагошких реФорматорских тежњп могу лако ориентисати. У Семинару стечено топло интересовање за дете олакчива члановима савлађивање свих тешкоћа у њиховом школском раду. У Семинару одгајена воља за педагошким усавршавањем чини да се свуд, где свој позив врше њихови чланови опажа велико дејство на делокупно школско стање, на развијање педагошке књижевности и на усавршавање школског законодавства. На послетку је Шолд изразио своју жељу да и Семинар и његов оснивач и уиравитељ, иро$есор Рајн, стекну свуда признање, које они не траже, алн које неонходно заслужују. После Шолца устао је градски школски надзорник Шуберт из Алтенбурга и предао професору Рајну свечанп спис старих семинарских чланова „ Јенску Семинарску Књигу сс . У свом говору уз предају те књиге Шуберт напомену да би се сваки онај који би хтео да ппше историју семинарског питања уопште морао послужпти користима Педагошког Универзитетског Семинара. Прво је сам Хербарт писао службени пзвештај о свом Семинару који је објављени у 14 п 15 свесци Хербартових списа у издању Кербела-Филта. Али на жалост није било продужено редовно објављивање такввх извештаја. Исто тако ништа није у своје време об.јивљивано из Стојева и Цилерова Семинара. Али списн од Блиднера, Вајлитера и Молбера омогућили су поглед у рад Стојева Семинара, а Лајпцпшка Семинарска Књига, нрва годишњица Друштва за Научну Педагогику и Бајеров спис поглед у рад Цилерова Семинара. Из Цилерових Семинара редовно су обЈављивани 1881—1882 године извештаји у Бергнерову „Дисту за педагошку коресподенцију", али је тај лист престао нзлазити после смрти Цилерове. Про®есор Рајн је од постанка његова Семинара редовно објављнвао свој говор, извештаје о семннарском раду уонште п значајније расправе појединих чланова семинарних у „свескама" под натписом „Из Педагошког Универзитетског Семннара у Јени". До сад је изашло 13 таквих свезака. Свеска 7-ма достала је ириликом прославе десето-годншњице семинарове као свечани спис старих чланова. И двадесетпетогодишњпца је била повод за постанак једне нове свечане свеске. У тој су свесци 16 расправа из најразличитијих области педагошких основних наука, опште педагогике, снецијалне дидактике, методике, даље исторпја Семинара од садашњсг великог учитеља и управитеља семннарне вежбаонице А. Бема, на послетку 12 извештаја ранијих чланова из Енглеске, Француске, Аустрије Ердеља, Србије, Турске, Грчке, Румуније, Јерменске, Финске и из Америке. Из свих се ових извештаја може видети како су стари чланови нз туђих земаља раширили у своје земље педагошке идеје Хербрата и његових ученика Стоја., Цилера и Рајна. 0 школама у Србијп и Српству написао је извештај г. Љ. Протић, управитељ Ж. Учит Школе у Београду. После овога је наставник Учитељске Школе у Вајмару Фран саошптио иоздраве својих колега и предао честитку директора тога завода, школског саветника Мутенруха, виши учитељ Бели говорио је о верности Семинару старих чланова, један члан Академског Педагошког Друштва у Јени, предао је проФесору Рајну диплому почасног чланства ове корпорације, учитељ пређашње школе Шмит, из Јене, иоздравио је проФесора Рајна и Семннар у име вајмарског учитељског удружења, један од румунских чланова предаоје списак књига који поклања семинарској библиотеци, један од најстаријих чланова, државни саветник др Борецдиројен из Роштова на Дону, у име своје владе