Просветни гласник

6 00

просветни гласник

основних школа, броја разреда и одељења као и броја ученика у њима; школско године; школских Фондона, школских одбора, гаколских окруж.них. савета, дисциплинског нгколског суда; школског надзора и др.; набројани су нредиети који се предају у основној школи; изнесен је број школа и број ученика у њима, а иоказани и узроци због којих се није могло до сада потнуно изнестн начело обавезне наставе; за овим је наведен број учитсља и учитељнца, њихова подела по сиреми и но илатама на оснони закона од 1909. годнне. Подаци су из школске 1908 —1909. године. На послетку по неколико речи носвећено је бугарском учитељском удружењу, бесплатним ђачким трпезама, ђачким летњим колонијама, друштву за бесплатно одевање ђака и књигама и листовима за ђаке. 0 трећој глави, где је роч о вишом точају основних школа и о четвртој, нриватним основним школама, немамо шта нарочито рећи; види сс да у бугарској имадо турских, татарских, јеврејских, јерменских, грчких н других приватних школа. Други одељак, о средњ'ој настави, подељен је овако: прогимназијо, гимназије, учитељске или педагошке школе, стручие средње школе. И а.ко, не слажући се са ноделом код Николчева, иисци нрогимназију рачунају у сродњо школе, ипак се из њихова излагања види да је прогнмназија наставак основне школе, којој се по уређењу н пздржавању вишо приблнжује а одваја се од гимназије. Као год и код прогимназија такојо и код гимназија лепо показан ностанак и развитак и садашње стање и уређење њихово, нарочито према општом нросветном закону од 1909 годипе. Речено је све што се односи на гимназије, мушке и женске; ту је на пример, трајање учења у њима; н:аставни нредмети; наставничко особље; ученици, њихово оцењивањс и превођење, испит зрелости; бро.ј школа и ученика; број наставника, њихова нодела но годннама и но платама; удружењо наставника средњих школа; гимнастичка друштва „ Јунак"; књижевни и педагошки рад наставника средњих школа. Истога реда и истога начина излага.ња писци се држе и код учнтељских (педагошшгх) школа. Врло кратко (на челу стране) говори се о стручним средњпм школама. Богословији, уметничко-занатлијској школи, музичкој шкоЈи, војној школи, другим школама војног мшшстарства (инж.ињерска војна школа, марпнска школа и школа за резервне ОФињире) иосвећено је само но неколико редака на непуним двема странама; техничкој школи дате су две стране. 0 софиском универзитету говори се на дванаест страна, при чем је изнесен иостанак, развитак п садашње стање његово. плате и број универзитотских наставника и осталих службеника (свега 71), као и број сгудената (свега 1569 у школско.ј години 1908 —1909., редовних 1321 и слушалаца 248; од целокупног броја је 1352 мупшараца и 217 женских; од редовних је 1157 мугаких и 164 женске, а од слушалаца 195 мушких и 53 женске). За културне и Филантропске установе, о ко.јима је реч у четвртом одељку ово књиге, створена је 1909 године у миниетарству просвете нарочита канцеларија, која је у 1910 нретворена у засебан одсек, у чијем су ресору: 1) школа за примењене уметности; 2) народни музеји; 3) народне библиотоке; 4) народно позориште; 5) јавне читаонице н књижнице, добротворна и научна друштва итд.; 6) стипендијо и новчана номоћ; 7) Филантропске установе и заводи за сирочад; 8) фондови.