Просветни гласник

962

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дентралној даљини око 16000 км. види се поново избијање првих таласа, оних, који су продрди много дубље кроз земљу, али они потичу врло осетно из продужења ходогра®а и указују на придично закашњење. —- На основу свега овога, данас се може сматрати, да се ходогра® састоји од три гране. У другој грани, део сенке, хоризонтадна је компонента врло слаба, вертикадна је нешто јача, те је с тога у тој партији од већега значаја употреба сеизмогра.Фа за вертикалну компоненту. За трећу грану, која се налази на полупречнику од 2000 км. око антипода, нема довољно прецизних посматрања, и она се за сада конструише већином помоћу екстраподације. Узимајући у обзир садањи распоред опсерваторија на земљиној површини, не можемо се надати да ће се та празнина моћи попунити. Све што знамо о ходографу изведено .је из проматрања неколико одабраних опсерваторија, које се находе на подесним тачкама. Веома би потребна бида једна опсерваторија у окоднни језера Чада, да би се потпуније могди добити ходограФИ оних трусова, који потичу из предела Тихога Океана. — Лове изноеи јаке разлоге који упућују на поставку, да постоји и диеперзија сеизмичка, штО нарочито важи за оне таласе ко.ји доспевају први, а имају дугачку периоду. То такође може дати повода дисконтинуитету ходограФа и могло би, по свој прилици, на други начин објаснити ту појаву, а не онако како је извео Вихерт. — Кнот, на основи Вихертовог коментара, изводи да је од највећега значаја за то питање, када би се инстадисади сеизмограФи најбољега типа, Галицинова и Вихертова у што је могуће већем броју станица. Нарочито наглашава да то треба извршити што пре, и нада се, да ће се на тај начин моћи попунити празнина, на коју је указао Олдам и решити постављени нроблем Вихертов о унутрашњем скдопу земљином. Најзад се изјаснио о могућним модиФикацијама које коначна дубина хипоцентрова може учинити на ходограФу. — Кевешлагети у вези са поменутом дисперзијом сеизмачком износи извесне експерименталне податке. На основи Канканијеве једначине т. ј. везе између силе и акцелерације труса — што је у исто време досада и најбоље средство да се одреди дубина хипоцентрова — он изводи коеФицијенат апсорпције. Према рачунањима, који су до сада изведени у Будимнешти, као и према веома знаменитим резултатима г. Егаеа де Каетра (ОеосИпаппса ТеИшчса, СошЛга 1910) изводи се, да постоје две групе вредности за тај коеФицијенат, а које се потпуно слажу међу собом. Те су две вредности: 0,004 за врло велике дубине хипоцентра и 0,04 за мале дубине. Ту ваља додати и вредност 0,0004 за површинске таласе, коју је одредио Агенхајстер, Врдо је вероватпо, да те три групе вредности одговарају различитим таласким дужинама, што у самој ствари и значи израз дисперзије. Исто је тако вероватно, да је сеизмИчка апсорпција обрнута према апсорпцији оптичкој у смислу