Просветни гласник

15*

брикази и оцене

219

старохуманиетички идеад; у н.ој је од свих немачких земаља најдоцније продро у средње шкоде новохуманизам. Што се тиче реадава, њихов број је око средине 19. века придпчно велики; год. 1835. су оне и законом уређене. Особеност код виртембершких хуманистпчких наставника средњих школа иоказује се већ. снољашње у подели на колабораторе, прецеиторе и ироФесоре, нри чем се за сваку групу тражн нарочнтн државни пснпт. За научну спрему наставника основан је тек 1835. филолошки семинар у Тибингену; ради веће недагошке спреме кандидата заведена је недавпо нрактична принремна година. На нротпв Швапска је другим немачким земљама дала добар нример увођењем редовних ученичкпх пгара носле нодне и ученичкнх нзлета. Буде је носледњн део своје књиге носветио садашњости и будућности, у што нећемо тлазити. Да додамо само то, да његова књига нотврђује стару истнву, да свака педагогика и у свнма земљама до душе стоји „под утицајем педагошких струја времена", ади у својим успеспма у последњем реду нпак завпси од личностн снажних духом н вољом. Вилх. Нестле напомиње најпре уза своју раснраву ,,1)аз Егће Лег АИеп". да је она бпла нанисана н предана уреднигатву нре но што је нроФ. др. 0. Имиш (1тппзсћ) објавио своје занимљиво и духовито нредавање н издао у књизи: Баз Егће 4ег А11еп, зеш ^егк иш! зе^пе Л\Чгкип§ 1н <1ег (т'§еп^уаг1; (Берлнн, Вајдман 1911). А под тпм истим натпнсом издају университетски проФесорн 0. Крузиус из Минхена, 0. Имиш из Гнеена и Т. Зједииски нз Иетрограда низ „снпса о бићу и утпцању античкога доба" (Лајнцпг, Дитерих), и баш на ово нредузеће хоће Нестле да скрене пажњу читалаца. Издаии проснект подазп од чињенице, која се све јаче нстиче, да је наше време прекорачнло тачку свога највећег удаљења од античкога доба и да ночиње опет приближивати му се. Уметност п несништво опет отпочнњу пити на старим изворима. Историскн н фнлолошко шкодована теологпја је као ннкада раније увндеда п открнла везу хришћанске религпје и етике са релпгпскнм и философским светом старога доба. Положај ФилосоФа прома јелинству обележавају нмена као што су Дплтај, Вунт, Впнделбанд и Ајкен (Еискеп). Пееницп као Хуго ХоФмапстал и Герхард Хауптман баве се опет о антнчком градиву и идејама. Тако наука о старини има даиас двоструку задаћу : да докаже псториски континуитет ме!)у антпчком културом и нашом н да ову мисао учнни заједннчком имаовпном образованих; а даље н то, да нас научи разумеватп најистакиутије творевпне старих као символе нечег човечанско-вечнога, не да би ново, што хоће да постане, угушила тсретом традицпје и снустила до ропском угледања, већ да би наслеђем раппјега врсмена буднла спагу и даривала жнвот. Уредннцп се обраћају велпкој заједнпци онпх, који траже образовање, којима ће нз иера позванпх људи од науке, Филолога н теолога, германиста и правппка, дати у овим спнсима избор снага и личности, које још данас утпчу н које имају право на утицање. Показавшп сврхс и ностуике овога предузећа, н да би дао што бољу слику о том, Н. прпстуиа прпказу и оцени првога спнса, који је изншао у овој збирци. То је: Оеогд Тгси, Не11ен1зсће 8(лттип§еп 1П Лег ВПЛћаиегеЈ уон ЕтзС ип<1 Јс^г!;. Ако, у што не треба сумњатп, н остале свеске буду одговарале првој, опда ће се, како мисди Н., најлепше постпћн сврха ове збпрке, да се докаже и наслика даљи живот и буђење античкога расноложења у ново доба и у садашњости.