Просветни гласник

10*

НАОТАБА И КУЛТУРА

ЖУМБЕРЧАНИ И МАРИНДОЛЦИ ПРИкЛОГ АНТРОПОхЛОГИЈИ И ЕТНОГРАФИЈИ СРВА У ^РАЊС^ОЈ НАПИСДО ДР. НИКО ЖУПАНИЋ

(СВРШВТАК) А. Внсина раста. Висину раста, која даје и појединцу и народима маракантно физичко обележје могли смо констатовати свега код пет одраслих мушкиња у добу преко двадесет година. Случај са највишим растом (максимум) износи 1800 тт. са најмањим (минимумом) 1675 тт.; просечна 1675 + 1680 4- 1690 + 1785 + 1800 пак висина (средина) износи = '— г — Ј = 5 = 1726 тт. Према томе би бпда проеечна висина раста крањских Срба готово иста као и код Босанада и Херцеговаца (1726 тт.). 1 То би важило дакако само у сдучају, кад би ова петорица крањских Срба у погдеду висине раста заиста престављала целину народа, што иак могу тек многобројни.ји нодаци дефинитивно утврдити. Но и према проценн на око, изгледају крањски Срби као народ високог раста и врло је вероватно да су у том погдеду идентични са Босанцима и Херцеговцима, као што показују горе наведене мере. — У другој четвртини 19. в. пропутовао је и илирски песник Станко Враз кроз Жумберак и забележио у једном писму нешто и о висини раста народа: „ХЈвкок је кгвал, т1зоко§ 1;аиапо§ габ1а, §1о зе тоге пајђоЏе то1Ш и Нгаз1и §с!е зи ротезат за Кгапјс1. I. Кгапјс.1 и1зи та1е роз!ате, ии ка<1 роз1ат18 згеЛ пјхћ

1 А. ТУеГвЂасћ, сИе ВозпЈег. јУПКеПип^еп Лег апЉгороЈо^зсћеп ОезеПзсћаЛ 1п "^Чеп, В(1. стр. '207 Беч 1895.