Просветни гласник

256

ПРОСВЕХНИ ГЛАСЕИК

На основу овог ре$ерата Савех је дао мишљење: Г. Мидутина Ралетића, учитеља из Даросаве, среза колубарског, окр. београдског, који се разним некоректним својим поступдима у служби огрешио о дужност свога учитељског звања — т. 1 и 12 чл. 45 и чл. 24 закона о народним школама, требало би, на основи чл. 49 истог закона, казнити казном мањом од премештаја, а већом од губитка десетодневне плате, јер је већ два пута кажњаван новчаном казном петодневном и десетодневном, а с погледом на олакшавне околности и природу учињене кривице не бн требао да буде кажњен другом којом казном до новчаном казном, коју господин Министар одреди. VI Саслушан је ппсмени реФерат г.г. др. Чед. Митровића и др. Рад. Кошутића о квалиФикацијама г. Миливоја Милчића свршеног студ. Лазаревског Жнститута. На основу тога реФерата Савет је мишљења: да г. Миливоје Милчић, сврш. студент Лазаревског Института, нема по чл. 63 закона о средњим школама, квалиФикација за учитеља језика у средњим школама у Србији. VII Саслушано је писмо г-ђе Полексије Јоксимовићке, наставн. женске учитељске школе, од 12 ов. месеца, која јавља да јој је немогуће примити се реФеровања књиге „Поуке за домаћице", од Љ. Жељезовскове. Савет је одлучио: да се умоли г. Љуб. Протић да прегледа ове књиге и поднесе са г-ђцом Гогићевом, другим реФерентом, заједнички реФерат. УШ Прочитано је писмо Господина Министра просвете и цркв. нослова од 11 ов. мес. ПБр. 19749, којим моли за мишљење да ли се, у смислу чл. 63 закона о средњим школама, може поставити за вишег учитеља суплент, који је као такав служио у средњој школи више од две године и положио учитељски испит. Савет је донео мишљење: да се може поставити за вигаег учитеља суплент, који је служио као такав у средњој школи више од две године и има учитељски испит. IX. Поводом писма г. др. Милана Шевића, које је Савету спровео господин Министар просвете и црквених послова актом од 7 септембра ове године ПБр. 16485 и које је на 1051 састанку улућено г.г. др. Миливоју Јовановићу, др. Јовану Скерлићу и Милутину Драгутиновићу, да га проуче, г. др. Скерлић од стране свих реФерената уч:инио је ову изјаву: 1, РеФеренти констатују да је г. Шевић у свој писмени одговор унео жучан тон и увредљиве изразе, и жале што се један просветни радник толико могао заборавити; .2, одговор г. Шевића не само да није разуверио реФеренте у њиховом првашњем мишљењу, но на иротив појачао је њихово уверење да је господин Шевић толико у погрешним схватањима да апсолутно није у стању да ради добру читанку;