Просветни гласник

276

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ја мислим да сваки може сам одговорити на сва ова литања, и да ће сви одговори ићи само у корист оснивања шкодских задртга и шкодских штедиоиица у Србији. Ја тако мислни, и ја сам убеђен да ће то бити корисно за наше опште прилике. Али без сумње биће и у нас људи који друкчије мисле. Бојаће се да н&ша деца не постану материјалисте или тврдице, да у штедњи не претерају и досађују родитељима и наставницима. Бојаће се да се племенита утакмица у добру, у вршењу дужности не претвори у инат и презирање. Најзад бојаће се, да овај велики посао не падне сувише тешко на наставпике. Зар је њима мало посла и с овим програмом? Зар им треба одузети још вчше времена? Та они с овом наградом једва састављају крај с крајем, а многи и не састављају, па им зар и ове дужности наметути и то бадава? Све су то страховања, која су притискивала наставнике и у других народа. И тамо није ишло одмах све глатко и намазано. У Француској су Каве и Петит водили 12 година борбу за иде.ју школских задруга и штедионица, али су они одржали сјајну победу. Верујући да ће школске задруге бити корисне по Србију, да приђемо сад ближем одређивапу задатака сриских гиколских задруга. Посао тежак. Али шта је лако? У животу је све тешко, а у животу школину најтеже. Па опет мора се приступити послу. Сриске школске задруге на првом месту морају служцти сриској националној мисли и ирема томе. имати чисто сриско обележје. Оне морају бити расадник целокуиноме културноме, иривредноме и јуначкоме животу срискога народа. Ако се сложимо са тим принципима, а ја мислим да ће се мимо те основе тешко наћи друга сигурнија и кориснија, онда нам је посао доста олакшан. Српске школске задруге треба да у наше омладине још у првоме добу детињства, па после дечаштва и најзад младићскога доба буде осећаје узајамности, љубави задругарства и оданости отаџбини и племену. Нека се Српчићи још у народној школи, па после у средњој и даље науче да се узајамно воле и помажу, да индивидуа није само за себе, него и за општност; нека у њих мале уђе осећај да ће Српска мисао одаети победу само тако ако се сви Срби предано за њу заложе. Нека Српчићи још у школи науче: Један за све и сви за једнога. Нека осете да другу у борби ваља помоћи. да је снага народна у слози и узајамности. Те навике у миру биће неоценимо благо у часу кад стане омладина на браник отаџбине. Друг друга да не изда, ни да га у најљућој борбн не остави. Рад за општу отаџбину издићи врло високо, а то се може само кроз децу.