Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

ШКОЛСКЕ ЗАДРУГЕ КАО СРЕДСТВО ЗА БОЉЕ ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА НАРОДНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА

(СВРШЕТАК) Према свему овом српска тиколска задруга разликовала би се у многоме од немачке, Француске и енглеске школске задруге. Докде је оиима гдавни задатак да уче деду ученике штедљи, дотде би наше имале многу ширу основу, разуме се не напугатајући ни оно што раде задруге у кудтурних народа. Српска шкодска задруга треба да уједипи до сада растурене посдове по нашим шкодама. Оно што се сада у нашим шкодама све посебице и одвојено ради, треба школска задруга да уједини и да свему томе да већега подета и нове снаге. Поред тога да уђе и у са свим нове посдове, који ће ученицима дати иова занимања. Та нова занимања учиниће да ученици попуне корисно све оно време, које су до сад проводили у пусто.ј игри или у беспосдичењу — а то је оно што је бидо до сад најгоре у нашој шкоди. Беспосличење је мајка свему зду. У основи би се наше српске задруге разликова.те од других и у у томе што би у њиховој организацији узе.ти учешћа и сами ученици. То је особито важна чињеница по морадно васпитање наших ученика. Ово је за нас и наше шкоде новина, која је од ведикога значаја. Њеном извршењу мора се с пажњом приступити. Јер ако се у овоме не пође правим путем, цела се ствар може да упропасти. Учитељска већа и проФееорски савети морају у прво доба с пуно пажње да бирају оне ученике који ће узимати учешћа у управи појединих одељака у задругама. Ја знам да ће многи бити и начедно противни да се пуштају ученици у управу ма кога одељка. Они ће се бојати, да на тај начип ученици не пребаце дедокруг својега рада и своје моћи. Али нека се не боје. Ученици улазе у заједницу с наставницима и родитељима. Та заједница њих ће не само просветити, него ће их питомити и спремати за прави и честит живот у свету, а то ће им у доцнијем животу исто толико требати кодико и наука.