Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

513

Вишс младих .унравитељки" изгдеда ми да су се јединствено научиле стрпљењу; из њихових уста никед се не може чути прекорна реч, код њих се не види никад ни једна суровост и врло ретко упоран цоглед одаје њихову замореност; никад нема контракдије на њихову дицу, нити иак срџбе у њихову гласу. То је велики тријумФ човечје природе над самим собом. Лако ће се иојмити да ће деда, с којом се овако поступа, постати цоверљивија, блажа и племенитија но друга. Како се не потискује одједном, грубости нестаје постепено, млитавост и тврдоглавство ишчезавају мало по мало. Једна од главних тачака овога метода освојена је, није више овде реч о плаћеним и неупућеним учитељицама, већ о правим дечјим мајкама. Гоепођица Монтесори вели да психичким посматрањима учитељ може постати једна врста створења која назиру све. Завршујући своју сгудију покушаћу у Пеколико речи да резимишем огромни задатак посматрања, рада п одушевљења што је уложила госпођица Монтесори. У једној од својих првих лекција она нам је деФинисала сасвим речито разлику између веровања и вере. Ми се привезујемо за веровање по навици и по дужности; оно је кад што ван нашег домашаја; вера је жива ватра коју у нама хране живот и убеђење; она постоји сама собом и расте према нашим силама и нашој постојаности; чини ми се да би се то исто могло рећи с једне стране о култури и интелигенцији, а с друге о доброти и толеранцији. Једне су средства која се стичу, а друге су нераздвојни и мобилни покретачи. Може се десити да једна учитељица, дипломирана и интелигентна, која у сваком погледу потпуно одговара програму, проведе ипак по неколико година поред младих душа које су јој поверене. а опет на њима да не остави никаква утиска; али једпа одана и стрпљива пријатељица која је тражила да се усаврши и да буде корисна у својој лепој мисији пре но што би јој и приступила, која у себи осећа стрпљења да прати корак по корак детињу душу која се рађа и развија и да јој мало по мало саопштава потребу о доброчиној активности и која се сећа лепог прописа: „Познај самога себе% та ће пријатељнца свагда оставити отисак на својо.ј деци и биће свесна заслуге што је децу припремила за живот у границама своје скромне моћи. Нашем времену желим много жена подобних да разумеју свој племенити задатак, тако потребан, и да буду довољно одане да му се посвете. Јеаппе Ваггеге Кеуие, редадо^ие Вр. 3. 15 марта 1912. — т. —