Просветни гласник

548

ПРОСВЕТНИ ГДАСНПК

тнкално номиче. да је нернод од 2000 година био прекратак, а да могу дозрети сигурни докази за њено понираве. Р. Т. НиколиИ — Глацијација Шар иланине и Кораба. — Ово је претходни извештај. а раснрава са деФинитнвним резтлтатима жтамиана је у Гласу Акад. Наука ГХХХУИ. Л. Савицки (Краково) — Постанак Боке Которске. — Износи само главне потезе, а детаље рада је публиковао у: 8и11а тог!о1о §1а <1е11е Воссће сИ СаМаго — К1У1з1;а §ео§г. 14а1. 1912, 1 — 39; и у Б1е е182е1Шсће Уегј$1е1зсћегипд (1ез Огјеп т 8и(1с1а1тп11еп — 2еИбсћг. 1. 61е1зсћегкиш1е 1911., 339 — 355. К. Н. КостиИ — Пирот. У њеиу пнсац даје монограФију овога града. Оииси иредела и иланина. — Ту су чланцп: Сува нланина и карст Валожја, Потковичасти Гребен и Облик Дрвене Реке, излет па Јакуппцу. Балкански Карст и Стелеологија: Лелићски карст, Петњичка пећина, Четворогуба вртача у старом гробљу Лозничком, Кпша у Карсту и њене хидрограФске последице. Туристика: Пењање на Шар планину, нењање на Кораб, пењање на Маглић. Терминологиј а: ГеограФски термини, „Раса" и „Народ ' (или „Народност"). Уиуства, иитања и одговори: Унуства за испитивање насеља и псиз ^ичкпх особпна Српскога Народа, Ко су то Србљаци? иитања, порука Г. Ф. Трзебицком. Статистика.: Становништво у Србији прсма претходнии резултатима пописа од 31 децембра 1910. године, Становништво у Италији, Становништво у Белгији. Географске Ексиедиције. Белеилке. Извештај Главног Одбора Друштва за чување Народног здравља 0 друштвеном раду у 1911. год. Година десега. Београд. Штампарија „Доситеја Обрадовића" 1912. 8° — 78. 6. маја ове године одржана је десета редовна годигања скунштина Друштва за чување Народног 'Здравља на којој је претресан рад другатва у 1911 години, десетој од оснивања. Слабо нотпомогнуто са званичне стране, одржавано већином помоћу Њ. В. Краља и прцватнпх лица, ово другатво уснело је за једну деценију да покрене народне масе да мало вигае поведу рачуна о чувању свога здравља. За ово време друштво је могло то да врши својпм листом „Здравље", отварањем школа за домаћпце и месним дружинама у којима су чланови од позваних обавештавани о нотребп неговања здравља и убиственом начину живота и хране у нашег народа. „Здравље" је по нама за сада најбоље оруђе којим располаже Друштво. Навршпв у 1911 годпни шесту годину свога излажеља оно је ове године растурано у 12368 нримерака, број, који према нашим приликама, ноказује најбоље како се оно цени. И ако треба пожелитн да тај број буде знатно већи, ипак нам то, како је и он раснодељен међу нојодиним српским покрајинама, ноказује да је у Србији, у којој пма највпше услова за успешан рад овога друштва и за потпомагање његово у свему раду па и распростираљу „Здравља", оно ушло у народ у 2450 примерака а у Босни и Херцеговинп у 9583! Листа „Здравља" показује да је за њ у 1911 примљено 14.566'34 динара а издато 18.09Г24 динара.