Просветни гласник

НАСХАВА И КУЛ.ТУРА

635

жени воле само хнпокондре. Треба се дакле чувати да се следује за својим природним инстинктом и тога ради тражити оне чије нам друштво може бити корисно. Навићи се да се никад не допусти да мисао лута како хоће, тако да се никад не буде обујмљен, узнемирен; никад се не треба предавати жалости. Шта да се ради у тренутцима нерада? Навићи се да се свакад усредсреди пажња; на пример, на улица сам; посматрам човека који корача иредамном; покушавам да му измерим струк, оценим тежину; разгледам му одел.о; покушавам да дознам кам реду људи припада, каква му је проФесија, какав му је карактер. Кад на тај начин свршим с једним човеком, почињем с другим. Ако сам уметник, у глави утврђујем модел., тако да га репродукујем код куће кад се вратим и т. д. У кодико више пуштамо наше мисли да се сасвим сдучајно задржавају на тужним предметима, у толико више стварамо рђаве ментадне навике којих ће нам се бити врло тешко ослободити. Ове тужне мисли смањују нашу Физичку и моралну отпорност и чине нас неподобним да се одупремо трагичним догађајима живота. Добро је у овом случају користити се двама упуствима, једним на које нам указује Раи1 Хуззепа, и другим које су нам оставили наши учитељи у практичној психологији, Хиндуси. Уиутство Рсш1 Жуззепз-а (Аутосугестија). За цео минут непрекидно понављати: „Господар самнадсамимсобом". Повећаватитрајање ове сугестије из дана у дан док се не постигне да изговарамо горње речи два или три минута; потом понављати ову Фразу: „Увек мислим у једном моменту само на једну ствар, и концентришем сву своју пажњу само на једну једину ствар". Ову Фразу ваља понављати или исписивати десет или петнаест минута једно за другим, тако да се створи аутосугестија. Хиндуси саветују да се „уђе у ћутање". Овај се пропис састоји у томе да се човек издвоји у какву тамну одају, да се хоризонтално испружн по каквом канабету или по постељи, да затвори очи, да су удови потпуно опружени, потом да изгони једну за другом све оне мисли које му се сдучајно јаве духу. Чим тако човек успе да начини празнину у мозгу, треба му се потрудити да то потраје некодико секунада, некодико минута, па чак ако је могућно и четврт часа. Овакав поступак производи јединствен мождани одмор, потом сгвара навику аутоконтроде над мисдима. Наиосдетку паметно жвагање пгра врдо важну удогу у аутоконтроди. Сам акат да се жваће лагано и да се гута храна само онда кад је изгубида свој укус, ствара навику контроле над органским и витадним Функцијама. Угсгог РамсћеЛ I/ 6<1иса1аиг тоДегпе, мај 1912. — т. —