Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

699

Пошто су прва, и четврта од ових књига у другом, а трећа у трећем пздању и већ су у првом издању ирепоручене од Главног Просвртног Савета, а о другој дају чланови Савета повољно мишљење, Савет одлучује, да се ове књиге могу препоручити за школске књижнице народних и средвих школа н Министарству за откуп. V Саслушан је писмени реФерат г.г. Ник. Лазића и ЈосиФа Маринковића о квалиФикацијама г. Милана Драгосављевића, хонорарног наставника певања у Ужичкој гимназији. Према овом реФерату Савет налази, да г. Милан Драгосављевић не може бити постављен за учитеља вештина (ни сталног ни привременог) док своју спрему не посведочи нарочитим испитом пред стручном компсијом. VI Саслушан је писменп реФерат г.г. Ник. В. Лазића, Радосава Васовића ц Ђорђа Јовановића о Картама Краљевине Србије од г. Милорада Ракића, учитеља у Барошевцу. Тај реферат гласи: Главном Просветном Савету, Писмом од 17. новембра прошле године, СБр. 225, извештени смо да смо •одређени лрегледати карте, које је Савету поднео г. Милорад Ракић, учитељ, па о томе да поднесемо заједцпчки реФерат. Ми смо тај посао евршилп и част нам је о томе рећи своје мишљење. Господин Ракић иоднео је два дртежа, један је назвао Карта Србије по речиим слпвовима, размера 1:750.000, а други се зове опет исто тако само у размери 1:400.000. Прилично је оригинална појава г. Ракпћа у овоме послу. Изгледа као да ни ■он сам нпје свестан свога картограоског позива, јер за исту ствар нуди две карте, па која се Савету свиди, не знајући да се од карте већег раз мера може лако, при репродукцији, направити карта мањег размера. Не мање је оригинална и модба којом тражи: »да се оне нрепоруче за књижнице и ученике основнпх школа*. Карте се не препоручују књпжницама, већ школама као средство за географску иаставу. Ако је малу карту наменио ученицима, а велику »књижницама«, опет је дошао у недоследност, јер ручна карта треба да је само миниатурз зидне карте, нарочито кад је од истог аутора. На најгрубљи начпн г. Ракић је копирао карту Г)г. Ј. Цвијића, ко.ја је у истој сразмери (1:750.000). Овај цртеж што га г. Ракић иазива картом, по свему долази у ред домаћих ђачких радова, које они раде на прозору или помоћу провидне хартије, па замажу бојама да буду шаренпји. Преко те веома лоше копије повучеае су неке црвенкасте дебеле линије, које г. Ракић назпва »водомеђе сливова«. Друга карта опет је врло рђава копија карте Краљевине Србије у истој размери (1:400.000) од проФесора Ј. Ковачевића. Преко те копије повучене су дебеле диније, које треба да означавају ,водомеђе®. Те линије стручњаци зову вододелнице или развођа. То су оне диније у природи од којих се вода дели на суседна поречја. Оие се у природи могу наћи, адп су доста компликоване. Врло често опе не иду по венцима високих брда и плаиина, већ се епуштају у низине, остављајући иоједпна узвишења у самнм поречјима (сливовима). Приближна елика тих хидрографских линија може се добити штудијом наше слецијалне карте у размери 1:75.000. Са тих секција специјадне карте може •се, генералисањем, доћи до вододелница на генералним и прегледнм картама. Г. Ракић није тако радио, већ је на готове туђе карте, које су намењене другој, а не хидро граФекој сврси, накалемио нешто што се на овпм картама не може наћи нити одредитн. Он је на карти извео највеће парадоксе; његове вододеднице иду преко