Просветни гласник

СЛУЖБЕНП ДЕО

701

Додатак: Г. Врсаловић ноказао ми је своје геодетске инструменте, па сам о њиховој практичној примени могао овај суд да створим: 1) »Коордпнатометар' 1 , конструисан додуше на једном оригиналном принцицу, сувише је компликован и скун, а опет тако мало тачан да не бн могао доћи у конкурендију са инструментима који се сада примењују у инжињерској пракси. 2. »Пантахиметар* је компендиозан, доста је®тин и дозвољава мерење тглова са приличном тачности, па би се могао употребљивати при онима мањима геодетским операцијама за које се о^ично употребљава пантљика (МевбћагкЗ) и огледала под углом (Ћ т тке18р1еЈге1) пред којима има ту предност да може мерити углове сваке величине, те геодетске операције чине лепу примену планиметрије п тригонометрије, па бп њихово у*вађање у средње школе бидо од користп. Др. М. Миланковић Господину Председнику Главног Просветног Савета. Актом од 13. септембра, СБр. 185 уиућено ми је дело: »Пантахпметрпја општи брзомер*, од г. Ник. Врсаловића, проФесора на преглед. То сам дело прегледао и част мп је Главном Просв. Савету о томе реФерисати следеће: Пантахиметријом писац је показао практичну прнмену геометрије и како се уиотребом правила, о сличности троуглова, могу на терену решавати задаци пз геометрије, кад је у питању: раздаљина цојединих тачака, иовршина неког земљпшта, висинска разлика извесних места (тачака), а све ово без претходног знања тригонометрије. У одељку »Рачунски односи* изведени су потребни обрасцп за рачунање. Да бп рачунање бпло што лакше п брже, израчунати су потребни коефпцијентп—који се налазе уобрасцима — са Зи 4 децимала. "Вредности тих коефцлјената изложене су на крају књиге у пет таблпца. Да би се потребни подаци на терену добилн, конструисао је писац два пнструмента: Координатометар и Пантахиметар. Ови су инструменти у књизн описани као и њихова употреба, при раду на терену. Са довољно решених примера објашњена је употреба инструмената и таблица. Поступак је врло прост, тако, да и човек са мањом спремом нз математике, може успешно вршити снимања земљишта. Према свему овоме, мишљења сам. да бп добро било, кад би се у нашим средњим школама — рецимо у У разреду — држало неколико часова из практичне геометрије. Нзводећи ученпке у поље на практично решавање задатака из геометрнје, ученицп би са много више разумевања и воље учили матемачику, па би н успех био бољи. Ученици сврше гимназпју, уче математику, па не знају ни како се мере углови на пољу. Математпка је за омладину најсухопарнији предмет једино стога, што јој недостаје практична примена. Свака бп школа требало да набави те инструменте (учила)— а цена им није велпка — а наставници требало би, приликом ескурзија, да у пољу покажу својим ученицима, како се математпка ирактично примењује. Примите Господине Председниче уверење мога одличног поштовања. Београд, 18. јан. 1912. Јос. Еовачевнћ, Директор Реалке у пенс. Саслушавлш ове реФерате Савет одлучује, да се понова умоли г. Миланковић да проучи апарат и да према сазнању о њему допуни свој ре ®ерат. Овим је овај састанак закључен.