Просветни гласник

786

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНШС

3) Гранит: прве стене тако одговарају модерним лавама и по саставу и по структури, да се и оне могу сматрати као вудканске. Базалти су дакле пирогене, а не нептунске стене као што је Вернер исповедао — И гранит му је изгледао као продукт неке житке масе, а не да је најстарија Формација у води као што је учио Вернер; на његовом контакту са седиментарним етенама има неких особина као и на контакту вулканских стена са истима. — Примарне шкриљце је сматрао за седиментарне стене, које су под притиском и утицајем ватре иостали кристаласти. — Због оволике улоге подземне топлоте у стварању и метаморфисању стена, присталице овога мишљења назване су илутонисте, а Хутн им је за вођу сматран. По Хутновој теорији у земљиној кори има пукотина које достижу до усијанога језгра. Кроз њих се пењу растопљене масе, од којих се неке разливају по површини као порозна лава, а друге се међ слојевима скамене као компактна, еруптивна маса. Ерупција .је оваквих бивало и у старијим геолошким периодама. Овако учи и модерна вулканологија. Вернер је држао да су минералне жице, као и жице гранита, базалта и других еруптивних стена постале хемиским преципататом из негдагањег океана, који је покривао слојеве са пукотинама. А Хутн их је сматрао, као да су све испуњене врелом материјом из унутрашњости. Први је грешио у погледу на порекло еруптивних маса, а другн у погледу на порекло рудних жица. Хутн је заступао мисао свеопште денудације на земљи, под утицајем хемиских и механичких агената; а рушење континената накнађује стварање нових услед сталне експанзивне силе у унутрашњости земље. У његовој теорији има свега чиме модерна наука објашњује моделисање земљине површине. Постављајући Филијацију стена и континената, по којој млађи постају од градива претходних, Хутн је отворио сасвим нове погледе на прошлост и будућност света, на земљине револуције и на трајање геолошких епоха. Он је променио појам о времену, као што је Њутн променпо појам о простору. Од ограниченог и релативног оба појма посташе безгранични, апсолутни. „У животу земље, вели Хутн, ја не могох наћи нити трагове каквог почетка, нити перспективу каквога краја". — Све се постепено развија и преображава. Цео овај ток дели се на периоде мировања или стварања и периоде онштега рушења. Главни агенти свију промена јесу топлота, вода и притисак у земљи. Хутн се од својих претходника разликује много тиме што за нотврду својих погледа и закључака наводи Факта, ко.ја је сам тачно проматрао; и што не чини претпоставке које не може Фактима поткрспити. — Он је прецизовао магловите а правилне мисли својих прет-