Просветни гласник

788

ДРОСВВХНП ГЛАСНИК

То су би.1и ирви сиетематски ексиеримеити да ее докучи начин поетанка вулканских стена. Па и ако су дали негативне резутате, ипак се Сосир мора уврстити у осниваче експериментадне Геодогије. Негативни резултати Сосирови послужили су нептунистама као јак аргуменат против вулканиста; триумФадно су понављали, да со дађењем растопљених силиката никада не граде крисгалаете стене, већ једре стакласте маее. Хал је предузео да провери вредности овога навода. Гастопио је комадић базалта; пустио га да се охлади, па раетопљена маса одиста не хтеде кристалисати већ поста стаклаета. Али он не хтеде одмах закључити, да базалт никада није био у расгопљеном стању, већ се запита да ли нема каквих особених околности под којима би из расгопљене масе могао да се консолидује базалт. И поновни нокупхај испаде му дивн ј за руком када растопи повећу количину старога базалта из Шкотске и удеси да се врло лагано расхдађује. Исто учини и са модерним лавама Етне и Везува. Тиме се несумњиво утврди да кристаласти агрегати могу постати из растонљених маса. — Проматрајући пажљиво структуру лавичних жица и сливова на Етни и Везуву Хад је заиазио нравило: да они дедови лаве који се у пукотинама брзо хладе немају времена да кристалишу већ се консолидују као стакдо, док унутарњи дедови, који се споро хдаде, добијају кристаласту структуру. Ово опажање било је од великога значаја за Петрогенију. Угледајући се на ове Хадове експирименте Г. Ват је, у иочетку 19 века, растопио комад базадта од 700 Фуната и хладио га подако 8 дана под сдојем угљена који је нолако сагоревао. Тада се у црноме, непровидноме стаклу од растопљена базалта, етвараху СФеролитне конкреције, Фибро-радијадне стуктуре ведике до б ем. у пречнику; а пре но што ее зрнаста маеа екамени кристалисаху у њој врло танке ламедице. У исто доба порастао је магнетизам масе, а и њена густина. На тај начин експерименталним путем произведени су и неки детаљи структуре и састава, који су доста распрострањени на вудканским сгенама, а дознао се и важан Факат: да се кристализација може вршити и у периоди када растопљена маса иочиње већ да се камени. Хад је извршио врдо много сксперимената и са невудканским агрегатима. Од ведикога је значаја његов успех, да загревањем обичнога калцијум карбоната под ведиким притиском направи кристадисани агрегат, јер је тиме објашњен један начин постанка мермера. Исто тако значајни су XI Хадови експерименти, у којима је репродуковао начине како из хоризонталних слојева могу да постану разне врсте бора иод иотисцима с бока. Свима евојим експериментима Хад је отворио пут, којим ће се у модерно доба доћи до Експерименталне Геодогије.