Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

803

кођер су састављане књижевне збирке — библиотеке. Понеке су благородне нородице стекле и истори.јску иознагост својим штићењем наука, на нример дом Гонзага у Мантови, који се прославио својом заштитом природних наука и математике. Све је то нрипремило осиову за образовање учених асоцијација — академија. У Италији је поникло н.их неколико: у Неапољу (1433 год.), Флоренцији (1474), Риму, па онда и у другим градовима. Из њих су поглавито и изишли изразити мислиоци и научници. Знаменити је Галилеј био члан римске академије. Коперник је такођер био наставник математике у Риму (а по том је добио место каноника у Фрауенбургу). Умни покрет овога периода исказан је. за тим, у тако званом хуманизму (Еразмо, Рајхлин, Меланхтон и др.) Хуманисти се у другој половини XV и у првој XVI века јављају као моћни радници у борби са схоластиком. У неким универзитетима (Хајделберг, Тибинген, Базел, Беч) хуманизам, захваљајући помоћи владарској, продре врло брзо. У некима, напротив, као у Келну где су господовали доминиканци, хуманизам имађаше међу проФесорима најљуће противнике. Борба је била страсна: келнски су доминиканци у својим проповедима називали поете (хуманистичке) Фантазијом, беседнике њихове свињама, а њихове списе ђаволским ђубретом. Али је „универзитетска омладина нредусретала хуманисте с одушевљењем као небеске посланике и јурила је да слуша њихове лекције; шта више многи су од старих учитољг водили к њима своје ученике, не сгидећи се да и сами седе као слушаоци нових учитеља". Хуманисти су се одликовали шнроким енциклопедијским образовањем, које су се старали добити путујући по Италији, Француској итд. Ево шта вели Еразмо за хуманиста Агриколу (1443—1485): „Он је превазшпао у образовању све савременике с ову страну Алпа. Није било науке у којој се он није могао мерити с највећим њеним учитељима. Међу Грцима је био прави Грк, међу Римљанима сушти Римљанин... Високи се говорнички дар сјединио код вега с огромном ученошћу. Он је познао све та.јне у философији , и све је врсте музике знао до савршенства. Последњих се година свога живота предао био свом душом изучавању јеврејскога језика и Св. Писма". Захваљујући Агриколи хајделбершки је универзитет дуго времсна био центар класичке учености и преФињенога укуса. Енциклопедијским је образовањем владао и знаменнти Меланхтон; он је читао лекције (прву у Витенбергу 1518): на богословском Факултету из Старог и Новог Завета и Догмагике, на философском Етику, Дијалектику, Физику и Математику; врх тога је прешао са слушаоцима све латинске класичаре а од грчких: АристоФана, Демостена, Хезиода, Хомера, Еврипида, Оофокла, Тукидида. Осем тога изучио је и медицину. Пој гмно је, дакле, што су слушаоци хрлили Меланхтону са свих страна — из Италије, Француске, Инглеске итд. иросввтни гаасник , I књ., 8 св.,,191'2. 53