Просветни гласник
806
ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Што се тиче медицинских Факудтета — они су задуго биди најсдабији у германским универзитетима, и тек се у XIX веку почеше развијати. Године 1805 општи број студената медицине у свима пруским универзитетима бејаше 144, правника 1036, теодога 555. На крају стодећа, 1899—1900, беше у самом бердинском универзитету 11.000 ученика (у Пруској 22.000), а у том броју медицинара преко 25°/ 0 . Занимљива је и ова статистика: у деведесетим годинама на 100.000 становника бејаше универзитетских сдушадаца у Француској 43, у Немачкој 48 (с теодозима 57), у Итадији 51, у Аустрији 56; максимум је у Норвешкој достигао 77 и у Бедгији 82, а максимум у Русији 10. У Француским је универзитетима предавање по средњевековним шаблонима текдо све до Француске реводуције, и напредак универзитета беше минимадан. Умни покрет ХУН1 века и енцикдопедисти дођоше и без универзитета. Француска реводуција уништи универзитете с њиховим привилегијама. Наподеон обнови универзитетеку наставу, ади измени цеду систему давши за сву Француску један царски универзитет, који је обухватио све просветно-школске заводе. На тај се начин сам нојам универзитета из корена изменио. Правно и медицинско Факудтетско образовање прешдо је на засебне специјалне школе са задаћом не да чине научна истраживања већ да спремају чиновнике, декаре итд. Философски Факудтет, као ћси11е <1ез змепсеб; и 1'асиИе 4ез 1еМгез, претворен је у завод с испитом . Сами проФесори постају чиновници, обавезни иоучавати и испитивати; међу тим су као: и у Германији државни испити уведени. Још треба напоменути да сеј у новије доба Француски универзитети преуређују и Јагано прибли -ј жују основним задаћама германских универзитета. Што се тиче Колежа — он је преживео буру револуције и На- ј полеонових ратова, и ми у XIX веку ту видимо раднике као што суј Мишле, Кине, Мицкјевић, Ренан, Клод — Бернар и др. За старе енгдеске универзитете карактеристично је да су они| све до најновијега доба задржади свој средњевековни карактер са за-| твореним животом и обавезом пребивања у кодегијама, с администрМ тивним уређењем и поретком старих времена. Као супротност тим старим универзитетима отворетт је у Лондону 1828 године Бопс1оп ТЈштегзИу, уређен са широким испитним Функцијама. Сћт по своме строју донекде подсећа на немачке универзитете. При њему је и ГасиШу о! МесИсше. Од старих универзитета свагда је на цени по медицинском Факултету универзитет у Единбургу. Не гледајући на свој крајни конзерватизам и на многе архаичне особине своје, ипак стари енгдески универзитети могу с поносом погдедати на своју прошдост. Ево речи које је Валпољ изговорио у доњем дому о Кембриџу: „Ја с поносом могу изјавити да припадам универзитету који је природним наукама дао Бекона и Њутна, који се у бо-