Просветни гласник

832

ПРОСВЕТНЕ ГЛАСНПК

Г. Лилер вели да се могу повести 15 сиромашних ученика. Држава је помогла ескурзије са 450 динара, из Данчићевог Фонда узеће се 200 динара и из Миловановићевог 60 динара. Наставници јамче за децу. водиће рачуна о свему и родитељи не морају ни мало бринути. Г. Урош БлагојевиК, учитељ, вели да треба децу навикавати на нутоваве, научити их да заволе путовање. Кад би се удесило да наставник иде само са 10 ученика, јер би то било лакше и за наставника и за ученике. Овако, ако се деси нешто, сва крпвица пада на наставника, а то се само зато деси што он има много ученика. Лепа је ствар путовати, али треба тражити од ученика безусловну послушност, јер дете може врло лако погрешити, п ако можда није на мало иоквареио. Г. Милан Петровић, директор Фабрпке Дувана, жели да се од Краљева до Ерагујевца иде на колима, ако је могуће, јер је пут врло дуг. Г. Лилер одговара г. Петровићу. Еола ће се узети бар за пола пута, а можда и за цео. Констатује да је г. Благојевић врло лепо рекао о начпну пзвођења ескурзија. Са сваким разредом иду по 3—4 наставника, а непослушнп ученици неће се ни водити, али њих готово и нема. Г. Ж. Јуришић вели да треба ученицима увек рећи приликом малих ескурзија у ком ће се правцу ићи и докле. Затим, треба да се врате тако да су у 7 часова по подне већ код својих кућа. Г. М. Петровић предлаже за заједнички излет манастир Гаковицу. Г. Милутин Савић хвали ескурзију кроз тимочку крајину, која му изгледа најлепша и најинтересаптнија. Извођење те ескурзије биће лако због новоподигнутих жељезница. Затим, наставници оних крајева помогнуће излетницима. Само, желео би да се прво пође низ Дунав, да би доциији пут био лакши. Боји се да се у почетку ученици не заморе, па да се не изгуби интерес за ствари које ће се доцније видетп. Г. Лилер му одговара да је једини разлог незгодан распоред вожње, а затим, последњи дан ће бити најзаморнији и онда ће згодно бити да ученицн такви уђт у брод, где се могу лепо одморити за 24 часа. Г. Живко РомановиИ, проФесор, одговара Г. Јуришићу и мисли да је боље вратити се из ескурзије доцније због дневне врућпне. Г. Ж. ЈуришиК остаје при своме и жели да ученпци раније дођу својим кућама. Г. Влад. Бошковић вели да потпуно верује наставницима и да се не брине када им повери своје дете. Г. Светозар Томић, проФесор, слаже се са Г. Јуришићем који је говорно из искуства. Доказује зашто је боље чинити ескурзију Београд—Зајечар Београд, а не обратно. Г. Атанацковић скреће пажњу родитељима ученика VI разреда, да ће њихов пут коштати можда впше од 75 дпнара и предлаже да ти родитељи даду својој деци више. Г. Лилер молп родигеље да новац предаду наставницима, а они ће путем дати колико ученику треба. Г. М. Савић предлаже да наставници кажу ученицима да понесу нарочите свеске у којима ће бележити све оно што буду видели и да их упуте на који начин то да чине. Г. Лилер му одговара и велн да је то ученицима речено п обећано да ће се најбољи извештаји с пута штампати у годишњем Извештају. Моли