Просветни гласник
ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ
839
са гОдишњим обртом од 29,419.000 крунб. Савез има и своју издавачку књижару, која је за 10 година штампала 125 књига (не рачунајући ни школске ни народне календаре). Одељење за обезбеђење ноказало је и ноказује јединствене уснехе. Поред свега тог, Савез издржава и један летњи учитељски пансион, две ђачке трпезе (једино за учитељску децу.) Приходи Савеза износе годишње око 50 хиљада круна а расходи око 30 хиљада. * Педаго-психолошки институт у Минхену — Педаго-психолошки институт у Минхену, који је завршио овог лета свој трећи семестар, представља собом јединствен пример учитељске саморадње. Основан с јесенп 1910. године по иницијативи чланова Минхенског Учитељског Савеза, ставио је себи у задатак самосталност научног рада својнх чланова у области педагогакој и психолошкој. Том циљу служи психолошка лабораторија, предавања појединих сиецијалиста, као и њихов практични рад са члановима. Целим институтом управљају: Одбор Учитељског Савеза, управа института и директор рада, којег бира одбор за сваки семестар. Пет чланова институтске управе бирају се у учитељским скупштинама на три године, а три члана одређује одбор из своје средине. Основни фонд института износи 12.627 марака, већином покунл>ених међу члановима Савеза, и 1000 марака које је асигновао Баварски Учитељски Савез. Поред тога, Баварски и Минхенски Савез уносе сваке године у инстптутску касу по 1500 марака. а 2000 добија се од слушачких такса за посећивање предавања. Минхенска општина уступила је институту просторије у једној школи, са салом за 350 слушача. У тој школи налази се и богата књижница учитељског Савеза, којом се могу служити и чланови института. У првој години свога рада, институт је располагао одличном збирком немачких учила из ХУШ и нз почетка XIX века; затим веома добром и великом збирком дечјих цртања, картонаже и плетарских радова, као и угледном збирком физичких апарата потребних за иредавања у основнпм школама. При састављању колекција обраћана је нарочита пажња на збирке учила иотребних за наставу умно неразвијене и забстале деце. Првог зпмњег семестра било је 388 слушача, највише чланова Учитељског Савеза. Уплата је за семестар по 10 марака, или за поједине курсеве 3 до 5 марака. Нови слушачи плаћају и уписнину од 5 марака. Првог сенестра читане су лекцпје о овим питањима: 1. Психологија детета и метода упоредне психологије. Приватни доцент А. Фишер. 2. Хуманитарне науке у народној школи и њихов однос према програму средњошколске наставе. ПроФесор Рем. 3. Циљ васпитања. ПроФесор Пфендер. 4. Стихотворство у школи. Др. Вебер. 5. Методе елементарног предавања Физике. Р. Фишер. У другом, летњем, семестру био је нешто опао број слушача, што се да протумачитп потребом летњег одмора п отпадањем оних лица која иду једино за новинама. У том семестру читане су ове лекције: 1. Антропологија детета. Др. Биркнер. 2. Психопатологија дечјих година. Приватни доцент Исерлин. 3. Улога учитеља у борби са социјално-хигијенским неуредбама. ПроФесор Хан.