Просветни гласник

пгаклзи И одене

845

опасност за другове. А ово је у толико више потребно код морално инФицираних. Преглед књига и стручних листова — Влад. Т. Сиасојеви%, приказује ^6(1иса1еиг тоАегпе за Фебруар и март; Лхивно Н. СтефановиИ, нроФ., наставља приказ Српске Граматике за ирви разред средњих школа до Милоша Ивковића; Јер. Л{ивановић приказује Знание бугарскн месечно научно литерарни часопис за ученике средвих школа и за младеж. На овом листу сарађују најбољи радници — писци на овом пољу и стога приказнвач и жели листу успеха; препоручује га и предлаже да га набављају све ђачке књижице. Приказивач оправдано вели: По свему се, дакле, види да је часопис Знание врло озбиљан посао, покренут у лепој намери: да за омладину пишу најбољи писци. Та се истина код других одавна увидела, и у том погледу су у последње доба Французи показали највише воље за рад и највише успеха. Код нас се ученичкој лектири не поклања још довољно пажње, и зато је тако мало школских радника који воде рачуна о ономе што њихови ученици читају, и тако су мало вољни да сами што подесно за њих напишу; Д-р Бор. Љренц проФ, приказује књигу Баз кипШ§е Јаћгћип<1ег{; (Јег Рзусћо1о§Је 0(1 6. Неувшев, Еејргг^, 1912 — Овом се књижицом покушава да утврди ток Психологије: Ж тако је јасно, зашто нас огромна моћ технике Природпе Науке нпје могла задовољити. Она је све изменила, осим оно, што је најглавније: нас саме. Што ми у дубини душе желпмо, „није задовољство, забава или угодност, већ мир са светом и са нама самим". Тај ћемо мир наћи кад постанемо друкчији, кад сами себе упознамо. То ће нам пак омогућити Психологија, кад „остави школу" и ступи у жпвот; „тај момент ће битп један од најважнпјих у историји човечанства". Јер ће се од тог тренутка слепе, растурене силе, које су од почетка одржавале човечанство на нуту интелектуалног и моралиог напретка, ставити под вођство све јасније свести о циљевима и све дубље увиђавности за средства, која могу водпти постизавању ових циљева". Онда ће бити јасно, колпко је моћан „нагон ка добру који светом управља". И „онда ће се оправдати стари оптимизам најбољих и најмудријих нашег рода, оптимизам оних, који су веровалп у будућност човечанства, јер су идеале тога човечанстеа осећали као живу силу у своме срцу". Коазтапп, Рћ., НагкЊисћ [пг етеп 81и<Иепаи{еп1ћа11 Гт [гатовГасћеп 8ргасћдеМе1. ХЈп1ег МИтогкипд уои А. Вгиппетапп уегГазн); уоп — — — — Ујег1;е, ит§еагће11;е1;е ипс1 ће(1еи1,епс1 уегтећг(;е АиПа§е уоп: „Ет 84и<ПепаиЈеп(;ћа1<; т Рапз". Марбург, 1911., Елверт. Стр. VIII, 221; У/о1(, Бг. веог§ Каг1, Егп 8етез1ег т РгапћгеГсћ. Е1а§егге1§е Гиг ет^ећепЛе НеирћПо1о§еп ип(1 КеирћПо1о§1ппеп уои — МК; ешет Ое1ешог1 РоЈ. уоп. Бг. К. А. МагЦп ^агЂтапп Берлин, 1909., Вајдман. Стр. XII, 177; Р0.8сће1 РгоГеззог Бг. ЕгпзЂ Пп&гпске ипб. ВеоЂасМипдеп ^аћгепб. етев 81и<Иепаи{еп1ћа118 т Ргапкгехсћ Л г оп — — — ВеПа§е гит Јаћгезћег1сћ1. (1ез Кеа1§утпазхитз „Миз(егзсћи1е". ФранкФурт на М. 1909., X. Лпмперт. Стр. 32. — приказ Миливој а Ј. ПоиовиКа, проФесора. Све три ове ствари препоручује преводилац онима који траже обавештења о научним путовањима и бављењу ради изучавања Француског језика у крајевима где се Француски говорп.