Просветни гласник
944
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
раздикује боје и црте и тада ће запазити хиљадама вијанси. Права је вештина: „створитп укус према једном пределу", зашта треба првенствено васпитати око каогод што је потребно васпитање уха па да се разумеју и заволе Финесе паметне музике: на тај начин заиазиће се боје које проФани не види. и на тај начин прошприће се у бесконачност ноље уживања. Васпитани укус уме да види у једном пределу оно, што се зове његова композиција: хармонију нропорција, хармонично балансирање појединих делова, раздељеност како се само пожелнти може светлости и сенке. дегредације боја, и ово јединство у разноликости која даје утисак да се очима иставља слика потпуно начињена и да се сад има само да пренесе на платно. Анализом укус умножава своје осећаје. Упућујући своје слушаоце да на сваком месту посматрају своју земљу и да тако стекну осећај према њеној лепоти и величини, говорник овако завршава свој говор: Драги ученици, кад бисмо само имали да вас изведемо на испит, или да вас уведемо у какву другу школу, наш би задатак био лак, и све бп било речено, кад би се само ногледао програм. Али, вама је потребно, кад изиђете из наших руку да заузмете место међу онима које одликују; треба од гимназије да ваша интелигенција стекне добре навике, добар правац који ће вам осигурати успех и срећу. Ево зашто тражимо да нам нотпуно предате вашу интелигенцију, онда кад нам скривате вашу уобразиљу, корисну или шкодљиву нодобност према прихваћеном правцу. Предајте се одушевљењу, дивљењу, не плашите се подсмешљиве критике. Научите, читајући велике песнике, како бриљатна уобразиља може стунити у службу најузвишенијег разума. Развите укус; осећајте; ако треба за то напора, у толико боље: плодно је и корисно. Нећете тада више рећи да су наше науке мртво слово и да сте због нас у неплодпом раду изгубили неколико година ваше младости. Што се гимназија чини досадном, погрешка је можда до ученика, који, ма да могу у своје науке унети одушевљења своје младости, остављају те науке хладним и далеко од срца, посматрајући равнодушно како се растура младачка свежина, уместо да је концентришу у продуктивном дивљењу. Треба вам радити из задовољства на свом сопственом развићу да бисте били достојни да испуњавате дужностп на које ћете бити нозвани. Нека вам живот буде живот мишљења и делатности, лепо ту треба да има своје место каогод што причињава радости лепо цвеће у скромном стану. Имајте увек овај тајанствени и уцветали врт у крајичку ваше интелигенције, и бићете срећни кад будете дошли да берете ово миришљаво цвеће које ублажава муке и доноси мало идеала у заморну вреву живота. Изучавање ирироде — Извод из говора Моиб5а1-а приликом раздавања награда у лицеју (ГАИахз: Међу писменим задатцима, вели беседник, које је читао и то у великом броју, и у којима се свагда тражило да се изнесу личне имиресије, никад готово није нашао ни један који би се издизао изнад других. Штурост тих задатака, она хладноћа у излагању, оскудица у запажању, све су то ствари које га веома чуде. Изгледа му да ученици пролазе поред свега затворених очију. Један део греха за ово нрипиеује и наставницима и настави, а међутим живот треба да буде циљ модерног васпитавања, чему онет ништа не одговара но лицејима. Како се може тражити од ученика да заволн какав нејсаж, кад је он све време нровео између четири зида. Да ли ће му дрвета по дворишту и цвеће по саксијама изазвати љубав према природи и учинити га подобним да је заволи? Да ли ће ученику непрекидно пиљење по књигама изоштритп вид? Грех је наш, и то потпуно наш. Да би овога нестало беседник предлаже да се настави