Просветни гласник

■972

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лога немајт среће да непосредшш иожртвовањом посдуже својој отаџбини. Свак има велику моралну и српску дужност да узме активног учешћа у општем послу. Тако, пре свега, треба се старати о пејачи и сиротнњи породица чији -су хранитељи отнш.ш под заставу. Треба пх сачувати глади и зиме, треба им улитн храбростн и наде. Где су нејака деца остала сама, треба се родитељски иостарати о њима, скупљати прилоге за њих, сабрати их на једно место и одредити им чуварице, или предавати их устаповама које се ради тога буду основале. У опгате, ставити се на службу Главном Одбору за помоћ војним обвезницима и иострадалима у рату, Народној Одбрани, Колу Српских Сестара, Женском Друштву, Ктлтурној Лнги, свима нашим хуманим друштвима. Треба, даље, настојавати да иородице буду обавештене о својим очевнма и синовима; треба омогућити нреписку свима онпма који су иедовољно писмени, читатп и писати војничка писма, старати се за што брже слање аманета (са најпотребнијим с.тварима :«преобуком, чарапама и т. д.). Нарочато, треба извршити свету човечанску дужпост ирема рањеннцима и ратним болеспицима. Ставпте се ра-дн тога на расположење Друштву Црвоног Крста. Трп прошла рата иоказала су сву величпну наше српске и словенске душе; треба и сада до краја извршити свету самарићанску дужност према ближњпма, треба дати доказа братског и сестринског милосрђа ирема нашим јуначким борцима. Улазите сви у пододборе Црвепог Крста: куиите прилоге за бо.шпце н рањенике (у новцу и стварима, нарочито у преобуци); дочекујте'рањенике и обилазнте их; скупљајте књиге а новине за болпице, и читајто их болесницима: посите пм понуде и утешие речи, покажите с.е достојни крвп коју су они јупачки нролили за славу отаџбине. Помозите у свему општпнским и другпм властпма у вршењу свпх онштих иослова; развпјајте осећање дружељубља и солидарности: ако сте у завади с кнм, баците све у заборав, н саветујте на то и друге. Нека вихор пацпопалпог одушевљења развеје све снтне обзире и рачуне: — само се тако може створити међусобна сарадња, за коју су потребпи сви. од старца и старпце до детета. Нека са те дужности не пзостаио нпко. Оргаппзујте и сво.је ученике и учепице, нека и они узму учешћа у онштем раду. пб угледу на организацију Савеза Трезвене Младежи или на који други начнп. Посао је велпки, разпострук и неисцриан. Пека свак, ирема својим месним приликама, предузме пгго је пајкорисније. нека узима на себе иосао који одговара његовом знању и умењу. Нека свак врши своју дужиост брзо и предано. То од родољубивих просветних радника очекује њихова отаџбипа у дапима ножртвовања. Нека сваки који ппје под заставом као обвезник на овај начин исиуни свој свети дуг према Срнству. Увереп у готовост српских наставника да послуже својој земљи у њеној борби са вековнпм пепријатељеи, а налазећи да ће сваки од њих моћн највише учинити ако буде делао у месту своје редовне дужности, наређујем: 1) да се пико од наставника и нас.тавпица средњих, стручиих и народних школа за време рата не удаљава из места сво : е дужности без одобреног одсуства, сем ако војне властп друкчије нареде; 2) да наставници чије школе нису распуштене могу мање важие ствари из наставног програма замењивати историјским ноукама о значају данашњих дана и предавањина о српским земљама под Турском: 3) да наставници чије школе не раде све своје слободно време употребе на вршење нанред побројаних дужности, и да најближу школску влг»ст