Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

97б

Па првдлог Чувара Народлог Музеја, Г. Минисхар нросвехе и црквених послова одобрно је, да се ноставп лице, које ће чувати искоиане старине у „Царжчпну Граду", код Лебана, округа врањског, а. околном становништу наређсно је, да не сме впше из Града вадити камен и опеку, нити ма шта друго •нредузимати, гато бп Граду и грађевинама у н.ему могло нанетн квара. — ПБр. 19988 од 4 октобра 1912.

ШКОЛСКА ХИГИЈЕНА НА ХИГИЈЕНСКОЈ ИЗЛОЖБИ У ДРЕЗДИ 1911 ГОДИНЕ

Школска хигијеиа није сасвим нова наука. Први њени ночетци се налазе још у 15 веку. Нарбчито су пак два човека који се у историји шко.јске хигпјене истичу, и који су скренулн оигату нажњу на школско хпгијенске лрилике. Јоћапп Ре1ег Кгапћ (1745 —1821) у своме делу „Систем потнуне медицинске полпцпје" у више одељака се бави нриликама у школи и задатцима наставнпка. Још већу пажњу је обратио сппс Ј)г. Каг1 1§па^ Богјнзег-а (1836): „За заштиту здравља у школама", који је дао повода да Фридрпх Вилхолм IV 1872 изда једно наређен>е да се н телесно велгбање унесе у школе као народно васпитно средсгво. • Још је Лоринзер обратио пажњу на то, да су деда у школама преоитерећена и да су носледице тога разне болестн, а нарочито малокрвност п нервозност н да је лек злу — скраћење часова п ограничење кућпих задатака, што је још н данас паша скромпа жеља а нарочито ово последње — ограничење писмених задаћа за дане после празника п недеље. Пошто је хигнјена у прошлом столећу ностављена била на чврсту осиову, почели су се стручњаци бавити више и школскпм хпгијенским приликава. Исте ЈЈрилике односно рђаво стање здравља пгколске деце ко.је смо код нас утврдили 1 запажене су у свима школама других народа. II ако не смемо рећи да је школа једини узрок овоме злом стању, ипак је тачно да због оваквог начина школовања као што јс данашње многе мане прс нзбијају и погоргаавају се. Нарочито појава криве кичме, кратковидост и нервозност могу се сматрати као директне послсдице данашњега школског система". Дете мора у школи задобити нотребна знања која су му потребна да у доцнијем животу буде као човек сиособан да се борн са све већом и тежом борбом за опстанак. II у колико ноједннци буду способнп за ову борбу за опстанак, у толико ће и цео народ битп слособан. Нарочито је важно да будућа интелигенција буде наоружаНа велпком отпорном снагом ако не жели да убрзо буде потчињена страном утицају и власти. Према томе и задатак је школске хигијене да све оне Јитетне утицаје н у гаколи и ван школе ако не може сасвим да сузбпје и отклопн, а оно бар да ублажи и ноправи. Све то имају заједнички да иостигиу хигијеничари, педагози, архитекте и школске власти. Само ако та четири Фактора буду сложно и у једном истом правцу радили, моћи ће бити неког уепеха.

1 Од 4.104 ученива и ученица средњих школа о којима смо 1Е08 године добили једнообразие лодатке о телесном развићу било је слабог састава 26°/ 0 , средњег 41°/ 0 и доброг само 33°/ 0 . Од тих мушких у Београду бидо је' 40°/ 0 слабог састава, у уиутрашњостп међутим само 14% слабог, доброг 35%, од женских било је 30% сдабог састава, а 27% доброг!