Просветни гласник

984 ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јења услед очевог алкохолизма. Даље тесна веза алкохолизма родитеља и појава туберкулозе и зубног каријеса код деце. Ту се може видети такођер иовната крпвуља кондепције и рађања од В. Ве(;1;о1а. по којој је у Швајцарској највише рођено идијота и дегенерисане деце у оним месецима који долазе девет месени после бербе, дакле чија конценција (ог^дођење) иада у време кад се највише пије. Ту се налазе и најновије испитивање цроФ. Лајтинена о утицају родитељског алкохолизма на развиће деце. По тим испитивањпма која се оснивају на тачним статистичкпм подацима за впше од 20000 родитеља, деца оаих родитеља који су редовно у већој количини употребљавали алкохол била су најслабија и најдоцније су добијала зубе, деца родитеља који су мање и ређе употребљавали алкохол била су у оба правца напреднија, а деца родитеља апстинената (уздржљивих од а.1кохола) бпла су најнапреднија. До истих резултата дошао је и проФ. Бунге испитујућп код деце психозе, нервне болести н туберкулозу. Најзад се надазе у одељењу за туберкулозу многе таблице које се односе на туберкулозу школске деце и начине сузбијања ове болести, (диспанзери, вртови, колоније и школе у шуми). Гимнастпка и омладинске игре које чине један важан саставни део у школској хнгијени, нашли су свог достојиог представника на спортском иољу, које је било једна јака привлачна тачка за све посетиоце. У спортском одељењу нису бпле само изложене слике, статистичке таблице и разни објекти и читаве гимнастичке справе већ је било постројено и једно велико гимнастичко вежбалиште под ведрим небом око кога је био простран простор за гледаоце с неколико хпљада седишта. На вежбалишту су сваке недеље Једном извођена вежбања и утакмице. Писац овог пзвештаја ирисуствовао је једном великом јавном вежбању дрезданских удружених женских гимнастичких друштава, којом се приликом вежбало четири стотине жена и девојака. Ношто је изложба имала интернацаонални каравтер то је од интереса да се чује што о школско-хигијенскин односима и других народа. У свима иноземским павиљонима доиста је бнло свуда и школско-хигијенских одељења. Најпотпунију збирку пружила нам је АустриЈа. Познати бечки хигнјеничар проФ. Бургерштајн изложио је своје школско-хигпјенске таблице. Пажњу иосетидаца привлачиле су врло лене аквареле на којпма су биле престављене школе и учионпце у Берндорфу у радничким насељима Фабрике Крупа. Швајцарска, Русија а нарочито Јапан импонирао нам је својим модерним п практичним уређењем школа. Систематско мерење и носматрање за 10 година у свпма јапанским градским основним школада одају доиста ванредну слику једног толиког рада на телесном и војничком васпитању јапанске омладине. По свему овоме, што је у овоме извештају, наравно, изнето у најблеђим цртама, можемо сматрати да је међународна хигијенска изложба у Дрезди поред осталога дала једну колосалну и до сад најпотпунију слику школске хигијене. 30. сентембра 1911. год. Д-р Милош Ј. Ноповић шкодски лекар.