Просветни гласник

1006

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

Еод нижих пак створова, ствар стоји сасвим друкчије. Еод њих пада одмах у очи необичио велики број Фермената које садржи један створ чија је организадија често најпростија. То истраживање Фермената код нижих створова, није до сада извршено систематски код довољног броја.аихових представника па да би се добивени резудтати могди поуздано проширити на све ниже створове у опште. Али до сада стечени резултати у том погледу, код исвесног броја нижих биљака и нижих животиња, говоре сви у прилог многобројности Фермената угљених хидрата и њихових деривата, код нижих створова уонште. Од нижих биљака у том су погледу испитивани нарочито квасови и извесне гљиве. Код квасова су нађени многобројни Ферменти угљених хидрата; али су још многобројнији код АзрегдШиз тдег-а, гљиве ко.ја се развија редовно на многим предметима остављеним у влази. АзрегдШиз гајен на ЕаиИи-овој течности развија се врло брзо, тако да после неколико дана површина течности ишчезава под кором састављеном од мицелијума Азрег^Шиб-а. Ако се тада исцрпе ЕаиИпова течност и замени дистилованом водом, многобројни Ферменти пређу из гљиве у течну подлогу. Ту су течност Воипјие1о(; и Непзаеу назвали ферментском гечноги&у АзрегдШиз-а, за коју можемо рећи да садржи без мало све аознате ферменте угљених хидрата. А нема сумње да садржи још и неиознате Ферменте. Слични су резултати добивени и са другим гљивама: ВоГгуИи стегеа, РепшШит дГаисит и т. д. Факта констатована код разних нижих животиња у погледу броја Фермената које садрже, говоре такође у прилог многобројности Фермената угљених хидрата, код тих створова. Та су Факта констатована код инсеката, крустацеа, мекушаца Један мекушац, НеИх ротаИа, обичии виноградски пуж, био је нарочито предмет истраживања Фермената угљених хидрата и њихових деривата. Код тог мекушца нађени су, са неким врло ретким изузецима, сви до сада иознати ферменти угљених хидрата и чак неколико нових фермената. Из овога што претходи закључујемо: Док су код виших створова Ферменти угљених хидрата у необично скучену броју, тако да из тог узрока многи распрострањени угљени хидрати не могу им послужити као алименат, дотле су код нижих створова ти Ферменти толико многобројни да Физиолошка потреба многих није јасна. На пр. не видимо коју улогу може да игра лактаза, Ферменат млечног шећера, код морских ракова и мекушаца, пошто је тај угљени хидрат, изгледа, готово искључиво локализован у млеку. Обратимо овом приликом пажњу на несразмерност која постоји између морФолошке сложеносги и ступња на коме се налази Ферментска Функција код разних створова. Азрег^Шиз који ироизводи толико Фермената, необично је просте грађе. Пре него што та гљива да споре,