Просветни гласник

1008

11РОСВЕТНИ Г.1АСНИК

хидратима који, уелед теже сварљивости, спорије иостају унотребљиви од мишићне ћедије. Ова ретроградна еволудија Ферментске Функције изгдеда у суиротности са еводуцпјом већине осталих Функцнја које ностају све сложеније. Али у сгвари оне воде ка истој последици, која је: већа зависност створа од извесних погодаба и у исто доба љегова већа савршеност. Као год што је у виших животиња које су иостале хомеотермне, стална температура тела постала једна погодба зте чиа поп за маниФестацију живота, тако и у случају еволуције Ферментске Функције којом смо се позабавили, угљено-хидратски алименат постаје јако ограничен и тиме створ постаје завнснији од њега, али и физиолошки савршенији, јер нробраним алиментом уздиже се на виши ступањ Физиолошка Функција којој служи. Ферментско придагођаван.е (адаптација) Ово нитање стоји у вези са претходним о еволуцији Ферментске Функције, јер је јасно да на ову мора утицати Ферментско ирилагођавање. Несумњиво је да су се створови Ферментски прилагодили на алименат који је у њиховом домашају, јер је то за њих једна животна иогодба, једна погодба поетанка. Питање је само да ли се створови могу за краКе време прилагодити Ферментски на једно хемијско тело. тако да то прилагођавање надне у експериментални делокруг, на супрот Филогенијској адаптацији. Рекли смо да извесне гљнве луче многобројне Ферменте. Да ли то лучење зависи у неколико од средине или не? Л.учи ли тај организам увек све многобројне Ферменте и онда када ће према хемијском саставу средине многи остати без улоге ? На ова питања одговарају неколико Факата. Вис1аих је констатовао ово: Када се Азрег§Шив -у да таква средина да за њего1 у исхрану није потребан ни један Ферменат, — тада он не лучи ни лаб -Ферменат, ни казеазу, ни инвертин, већ само амилазу. Ако се пак АзрегдШиз д1аисив развија на раствору сахарозе, тада лучи инвертин али не лучи амилазу. Развијајући се на млеку АзрегдШиз лучи лаб -Ферменат и казеазу. Друга гљива, РетсИИит дЈаисит, на калцијум-лактату лучи само ннвертин, на сахарози лучи инвертин али не лучи ни лаб -Ферменат ни казеазу; на глицерину, РешсШшт лучи опет инвертин али и амилазу. „Укратко речено, вели Вис1аих, код ове две микроскопске гљиве, нроизводња Фермената у вези је са начином исхрапе". То не значи да гљива. лучи само оне Ферменте који према подлози на којој се ова развија могу да играју своју улогу, већ да лучење Фермената није истоветно кад су подлоге различне. Треба и ово напоменути да су у овим огледима тражени Ферменти које гљива лучи а не они које ародукује, јер је могућно да промена средине утиче само на лучење а не на продукцију.