Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1015

навика. Све се то односидо на ваше дужности према вашим родитељима, на ваше дужности као ученика, на ваше дужности према телт, на ваше дужности које се односе на спољашња добра, на ваш\ т обавезност да радите. Указивао сам увек на високу вредност и на деноту аката које сам вам световао да испуњавате. Говорио сам вам: Све то треба хтети; вахпа ће вам свест одобрити и бићете срећни. Сад ћемо поћи мало даље, ући ћемо мадо у саму вашу унутрашљост; говорићу вам о осећајима скривенијим, интимннјим, према ко.јима ће вас ценити свака озбиљна дичност, указујући вам иди одричући вам сво.је поштовање и уважење; ти су осећаји: искреност, поштовање «амог себе, скромност, одважност, доброта, ит.д. ит.д... Рећи ћу вам: не крите никад истину; увек право мисдите; водите свога бдижњег; будите искрени. Животиња не може бити примчива за ма коју од ових препорука. Она мпсли само да задовољи своју гдад и жеђ; кад их је задовољида спава: њена је срећа савршена. Р1ије тако са човеком. То додази отуда што човек има душу; а то чини његову узвишеност. Жедим, моји драги учениди, да се доцније сваком од вас може рећи: то је депа и пдеменита душа. Истинитост и искреност — Једна од најдрагоценијих особина душиних је иогатовање истине. Правичан дух не може бити а да не мисли да ово поштовање треба да буде ариродна ствар човеку. Човекје одарен интедигенцијом, размшпљањем. Не треба ди тим да се послужи да би разумео оно што што га. окружује, да позна самога себе, да истражује истину и да је објављује? То је доиста .једино нормадно, паметно и часно држање. Међутим је велики број оних ко.ји увек не говоре истину и који се сдуже дажју; оних који су неискрени и који су прикривени, дволични. Моралне ругобе ружније су*него ди Физичке ругобе, зато што их ми хоћемо и што су срачунате. Занимаћемо се специјадно лажју. Ви знате да дагати значи заобидазити, уништавати истину у циљу да неког преваримо. Неће нам бити тешко разликовати лаж од заблуде. Онај ко се превари чини то случајно нссвесно без рђаве намере: познаје се његово поштовање према истини по журби да поправи своје погрешке, чим иоде буде боље обавештен. Лажа пак, било да одговара на какво питање иди до говори из еопствених побуда, свесно скрива истину, и труди се својим држањем, чврстипом свога говора, да убеди друге, да му верују да говори истину. Треба, дакде, у томе да нађе извесне користи. Доиста, лаж, уопште изазива сујета, страх и корист. Сујета гони довца и риболовца да причају необичне доживљаје у којима истина сасвим скромно уделује. Тежња за