Просветни гласник

НАСТАВА Н КУЛТУРА

1021

гима. сматра себе готово за малог свеца. Подсетићу вас на једну басну: Бисаге: човекгледа себе другим оком а не оним којим својег ближњег: Узвишени Фабрикант створио нам је све бисаге на један исти начин. како оне из прошлости тако и оне у данашвици. За наше погрешке створио нам је торбу на леђима, а за погрешке других торбу на прсима. Требало би се наирегнути и изменити овај ред и метнути туђе погрешке у торбу на леђима а своје у ону на прсима: присиљени да их гледамо, напосдетку бисмо створили тачније мишљење о самима себи и били бисмо смотренији у осуђивању других. Да се буде скроман, треба се дакле исиитати без слабости, вежбати се — што је тешко — да се буде према себи онако бистрог погледа као према другима, да се буде сниходљив према другоме, и да себе строго судимо. Скромност нам је такође врло потребна за ностизање успеха. Признајте да кад сте били први у изради задатака да вам је било довољно да се „надујете"; свакако ваша је радост природна. Али учинити успех није разлог да се неко сматра натприродним. Много је боље осетити слабе стране и мислити да се то у будућности ноправи. Саслушајте причу о .једном каплару, који нам је дао херојски пример скромности. „При опсади једне велике вароши, коју су извршили непријатељи, необичном храброшћу одликовао се један каплар, и тога ради добио је медаљу за храброст. То му је била награда за његово добро држање, што је, уосталом, у ово ратно доба, значило врло много. И тога дана, а и после свршене битке, он ову медаљу никако није хтео прикачити на груди. Његове старешине и његови другови ирекоревали су га пријатељски. „Па шта бисте хтели, рећи ће им он, ја сматрам дајејошнисам потпуно заслужио; има времена, доцније, прикачићу је". Неколико дана потом предстојао је понован страшан окршај. Очекујући битку, лриђе један нријатељ овом каплару, и опет га запита где му је медаља, којује „пре идостојнијезаслужиономногидруги". „Остави ме до недеље (то је био дан који је наилазио после предстојеће битке), тада ћу је метнути". Мало иосле тога развила се страховита борба, и један куршум погоди оног каплара посред груди. Пријатељ који се десио уз њега, приђе му да га придржи. „Медаља ни је у џепу, рече му каплар, узми је и привачи ми је на груди." Шта скромност не треба да буде — Скромност не треба да буде једна врста ропства. Частан човек, човек који врши своју дужност, има права да иде уздигнуте главе: он није ничији слуга.