Просветни гласник

НАСХАВЛ П КУЛТУРЛ

1097

рукама еилу и моћ, коју ни у ком случају не треба да здоупотребљава. Слуги је потребан господар, а господару је опет потребан слуга но један је од њих двојиде моћнији од оног другог. Овај „моћштјн" требало би да буде господар онакав „каквог би сам себи желео", кад <5и случајно морао постати слугом. То су оишта правила. Погдедајмо сад како та правила треба применити. Пре евега треба имати на уму да се од својих слугу пе изискује аретерани рад, Онај рад којп се тражи од своје стоке, од волова, на пример, који имају прометну трговачку вредноет, такав рад захтевати од својих слугу било би потпуно нечовечно. Потом треба их иодједнако награђивати према услугама које нам чине. У нае може бити само презрења за оне господаре који се користе бедом и скрушеношћу оних од ко.јих траже рад, и које за тежак и заморан рад награђују „кором хлеба". По извесним Фабрикама и ведиким радионицама где раднице остају на иреноћишту по пространим одајама, ностељне пресвлаке скидају се три или четири пута годишње, и по себи се разуме да се ту накотило сваковрсног гада и намножило сваковрсне нечиетоће; ове спроте раднице нису у стању да трену преко целе ноћи, и њихово здравље пропада са ове беспримерне нечистоће коју одржава лакомост и грамжљивост господарева. Дати иристојан и чист стан и добро хранити своје слуге — то је такође једна од најважнијих дужностн, које имају господари. То је обоје као део плате и награде. П ово је питање савести онога који употребљава сдуге на рад и који је примио на себе одговорноет упогледу радника и раднице, која се повећава ако су ти радници и раднице млади, ако су у доба пораста и развијања, од чега зависи здравље потоњег одраслог човека и одрасле жоне, Дати служитељу, раднику, радници, пно што им је потребно, све то још није довољно. Човек не живи само о свакодневном хлебу и за хдебац. Човеку је потребна атмосфсра иоверења, љубави, у којој се може радити Еесело и развијати се. Нека дакле господар учини своме слуги живот пријатним и угодним. Такав живот може постојати чак и порсд тегаког и претешког рада, ако еу у господара као посве обична ствар доброта и речи ко.је охрабрују и кураже. Никад нека нема у господара речи које понижавају, нека се никад господар не пући и не горди, нека му држање није такво да мучи и попижава слуге нека је далеко напетост и осорљивост. Не заборавимо, ако у нашој кући имамо служавке, колико опе извесних тренутака морају бити тужне и ожалошћене, што су" силом околности биле приморапе да оставе своје родитеље, своју браћу, своје сестре, своју кућу. Нагаа кућа ни.је у стању да им њихову замени. Потрудимо се бар да-им сгворнмо у колико .ј-е то могућно, другу иородицу , у којој ће ее колпко толико