Просветни гласник

НАОТАВА И КУЛТУРА

1223

Развијање — Ваша мишљења, ваша веровања плод су ваших дугих размшпљања; то вас је стадо многих и тешких напора, и тога ради све сте то прихватили са толико више љубави и одушевљења. На то много више рачунате и полажете но на своје имање, више можда но на свој живот. И ви сасвим природно замишљате да су ваши слични, ако су чврсте вере, дужни да те мисли и идеје прихвате; да мотиви који су важили за вас, важе и за њих; ви то и тврдите. Чак идете дотле да верујете да ваш дух суверено влада истином, да ваша личност оживотворава истину за све. Ако понеко донусти себи да остане хладан према вашим тврђењима, ако буде имао одважности да не дели ваше мишљење, изненађени сте и увређени. Шта је све то? Ваш рад, ваше наштење није ничем послужило. Ви сте се преварили! Онај који вам опориче биће да је паметнији од вас! Али не, ви нисте глупави! Не иримити ваше идеје, то је готово исто што и учинити вам неаравду, то значи увредити ваше частољубље. Од тога иа до охолости нема само један корак. Испитајте се изближе; у основи ваше рђаво расположење значи да имате у рукама потпуну истину, да имате монопо.1 истине. То значи још да онај који вам противречи, да се вара, и да сте ви несаломљиви. Ето шта се скрива у вама, о чем ви и не слутите. И ако не потиснете осећање нетрпљења, ускоро ће све опорицање бити за вас страшна заблуда коју ваља потиснути. У средњем веку мучења и батине била би изврсна средства да се умире савести и натерају на послушност. Ђаша је нетриљивост иостала оиасном. Закључак — Напротив охол меша истину са својом личношћу. Он потчињава истину самом себи, иотчињава је себи у службу. Изврће улоге. Четрнаеста лекција — Резиме: Последице нетриљивости у историји; нетрпљивост упропашћује народе, уништава породице. Последипе које се дешавају око нас: напад и повреда савести. Увод — Нетрпљивост је једно од највећих зала од којег је човечанство трнело и од којег и дан-дањи трпи. Развијање — Нетраљивост, било иолитичка или верска, окреКуКи се иротив народа, тражи и има своје жртве. Помислите само на прве хришћане које је прождирала ватра или растрзале дивље животиње; помислите само на крвопролића услед верских ратова. За наших дана ваља нам се сетити крвопролића по Старој Србији и Маћедонији, јер су тамошњи грађани гоњени и сечени зато што нису веровали у Мухамеда. Све су то ирави злочини, јер се веровало да се може целгш народима натурити извесна друга вера, а не она коју је тај народ дотле веровао.