Просветни гласник

'94

НРОСВЕТПИ глжсвик

иродужење школе, у толико онп више дају. Чувајмо се да не судимо о свему учитељству према онима који и сувише о себи самима говоре, Учитељи наше деде нису познани само да упознавају нашу децу са рудиментарним знањима човечанским. Њима је дужност да иомогну родитељима да од ове деце створе људе, грађане, иатриотс и самим тим њихов се нозив и посао уздпжу, нмају и свој рељеФ у оно време кад цео свет нојима да будућност земље зависи великим делом од правца који је дат народној настави. Добро је да учитељ осети све оно чега има племенитог у аегову позиву, кад је овај испуњен како ваља; но дуго времена сматран је он да је иижег реда, да не би био мало изненађен од социјалне важности коју је стекао често од заинтересованих погледима који се имају према њему, чак и од страха који улива, јер спрема сутрашње бираче и ако може данашње да светује. Како онда да се чудимо пгго му се створила смешна сујета у глави, којајеипак остала добра као што мујеисрце остало Француско? Деси му се покашто да заборави да је позван да васиптава у имо свега народа н да му се ваља покоравати влади која је одговорна према земљи од које нрима плату за своју службу. Али да лп је учињено све што би требало да му се растуре илузије? Олободаудружења којом се он користи не само као грађанин. већ и као чиновник за одбрану својих проФесионалних интереса, и на коју с правом полаже има сво.јих нриродних граница; врло се дуго устезало да му се те границе покажу као што он показује својим ученицима на карти границе иојединих области и земаља. Што се пак тиче нростих грађана слобода удружења треба да им се да с иоштовањем закона и с поштовањем права другога, но што се нак тиче грађана који имају државне дужности, та слобода сем тога треба да се помири с поштовањем дисциплине и са обзиром на проФесиона .ше дужности, 1з у првом реду према овим дужностима увек се стварала извссна резерва, пзвесна нажња да се не вређа јавно мишљење, да се сгојп подалеко од нолитичких и социјалнпх преииркп. Шта би бнло од нас, Боже мој, кад би чиновпици пошли у рат да реФормишу свет, и кад би учитељп више волели да дају лекције министрима но да уче малу децу?" Е. 1 Ае V Еп. вл. * Тип основне школе за кућанство у Енглеској — Интересантан иокушај реФормисања учинила је у неколиким школама Галске области Млвз Е. Р. Нндћез. Пређе управитељка нормалне школе у Кембрицу, а затпм управитељка над дванаест осповних школа у ГроФовству Шатог^ап, Млзз Нидћев имала је прилике да за дуги нпз година изучава и оироба методе ко.је су у тим школама уиотребљаване. Била је готово нрестрављена кукавним и ништавним резултатима које постижу основне школе: 50 од 100 ученица које наиугатају п завршавају основну школу у својој 14 годипн неподобне су да предузму и отирављају ма какав озбиљан посао, и воћина између њих постају нераднице и готовани. За време свога ироучавања прилика, Мхзз Ни^ћез, дошла јо до убеђења да је садашње васпптање по основним школама без пкакве стварне вредности по спромашну класу. Оно не развија нп индивидуалност, ни расуђпвање, нити нак владање собом; оно да.је ученицима пешто „високог знања" без практичне примене п познавања н осуђује их на тај начин да ностану рђавп нлаћеници тместо да имају златне руке и да постану вреднп и исправрш радницп. Међу тешкоћама с којима се сусрећу васиитачи до -женским основнпм школама у Енглеској Мјзз Ни^ћез уочпла је као ирву и