Просветни гласник

ИРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

223

тога осталим својим наставпим градцвом, које дете има да изучп у времену од 0 12 године, школа је тачно дејствовала да сељаче одстрани од његова позива, и да га стави у страховито искугаоњо. У оваквим вриликама школа има дужност да цзазове дпвљење и љубав према земљи, и према агриколном занату. То се не може оиет учшшти цростим нричањем, већ учитељ треба да је обавештен о свему опом, што .је наука до данас ствоппла у агрикултури Он треба да учинп да се осети да у том погледу постојп нека веза изме1)у школе и ђачких родитеља. Паиослетку, учитељ треба да се служи п дечјим језиком, језиком сељачкпм, којп је јсдпа од пајмо]]нпјпх васпитппх снага, којом се може користпти позив малог сељака. Своја запажања Еађа!; завршује овако : Усудимо се да загледамо цстини у очп: како се од школо у првом реду тражи да пзазове љубав код ученика нрема земљи и према раду на њој, учцтељ, у сеоској школи, не може бити васпитач за земљу до тако, ако гледа п волп земљу очима п срцем сељаковим, ако је сам остао сељаком, што, уосталом, пикако није супротно оригиналној култури духа. Да би се пак нрииремпли овакви наставпици, свакако би требало водити рачуна и о томе да се не могу под.једнако васиитати и опи који ће бити учитељи по селпма ц онп по вароцгима. Још скреКе пажњу на продужне пгколе, које изгледа, нромашају циљ, јер ретко је који, ко.ји, кад је сврши, оде да обрађује земљу, већ, напротив, гледа да се упути иа коју другу страну. д Стари колеж — 1јОшз 1лагс1 — Писац пзноси своје школовањо у колежу <1е Га1а1зе. Прича како је био учепик завршпог разреда, и како их је тада једпом приликом обишао инспектор. Инснектору се свндео Лијар-ов писмена рад, похвалио га је и упитао шта мисли да продужи, преноручивгаи му том прпликом, да пде у Есо1е Когта1е, коју је и сам свршио. Лијару се ово свидело јер је тај инспектор био Тћегу, ректор академије у Саеп-у и мвслио је да је то школа која даје ректоре. 1лаг<1 је ушао у ту школу, п после седамнест годипа доиста је п сам ректор. Овим саошптењем хтео је да предочи како често нута паметна туђа реч опредељује човеку позив. 1лаг<1 је одлнчан писац и човек велика угледа. Беседнинова физиономија — Раи1 Нагагс! — НагагЛ приказује књпгу Б' ога1оге, 8১10 зрег1шеп1;а1е сИ М. Т. Ра1п21, ргоПеззоге пе11а К. 1Јп1уег81^5, <П Тогто. — Писац, који како нриказивач вели, има доста времена, узима нреда се беседнпка, и подвргава га секцији. Тражи да упути беседника какав треба да буде п гата све треба да ради па да му беседа пма успеха, и зато му НагагЛ воли да би боље урадио да је своју књигу крстио именом аарадокса о речитости. После ових чланака је: Хронииа основне наставе у Француској, Пре.глод туђинских аериодичних часоаиса, иа затим су цриказане ове књиге: Уоуаде еп 1п<1е е1 еп 1п&о Сћгпе, просте белешке једнога туристе, М, Впеих, Р пз, Бек^гауе, 1911, 350 р. V АГп^ие едиа1опа1е [гапдаГхе, Коп<1е(;-8ат<;, РагЈз, Р1оа; Аих воигсез (1и N11, Ји1ез БесГег^, Рапз, Р1оп; Мапие1 рга(;Цие рои! 1' е1ис1е <1е 1а КеуоЈиИоп 1гап$а18е, РЈегге Сагоп, Рапз А1рћоизе РГсаг<1. Сп. 2. ЧАСОПИСИ

Српски Књижевни Гласник Бр. 287, (XXIX, 1), за 1. јануар 1913. год. Мати и кћп, приииветка Вељка Иетровића; Душица, приковетка Антона Чехова; Лролетње воде, ромаи (VI) Ивана ТурГењева; Јутро ма мору, песма др. А.