Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛ1УРА

143

ш'јч> су индиски фмозофи у односу на другу, етичку антиномију дали горе описано негативно решење т. ј. из Факта зла у свету негирали егзистснцију света, огласили је за привид, за сан. Данас се пак не пристуиа директ ови-м двема аитиномијама, већ су се оне распале у масу мањих проблема, те Наука и теориска ФидозоФија имају задатак да прву антиномију реше позитивно и то у том смислу што ће покасти привидност немогућности, иротивречности и тиме дати логичко онравдање света. Како има друга, етичка антиномија да се реши, о томе овди не можемо говорити. Толико је сигурно, да се она апсолутно не, може решити независно и без предходног решења ирве логичке антивомије: тек кад теориски филозоф буде и директно и индиректно утврдио егзистенцију света т. ј. директно ноказао у чему се састоји битиост његова и индиректно утврдио несумњивост тога т. ј. показавши привидност свију немогућности, противречностн, тек оида ће нам постати, можда као од себе јасна и разумљива и друга етичка антиномија. После овога намајејасно када Петронијевић велико своје дело „Принципи МетаФизике", о коме ће доцније више бити речи, почиње речима: Б1е егб1е Ега§е, сИе 81сћ с1ег РћНозорћ 1Ш Ан!ап§ зешег ^гобзеп ш 1(1 аизвегогЛепШсћеи ТЈп1ег8исћип§еп ш §1;е11еп ћа1,1аи1е1: ех18Иег1; шгкНсћ е1теаз ? На ово питање, као што смо видели, мора свакп озбиљан мислилац у толико нре у самом почетку да одговори, јер као што смо видели обе се горње антиномије решавале и у негативном смислу т. ј. негирала се егзистенција света. Да ли је могуће решење ових проблема Науке и Филозофије и на који начин и у ком је смислу могуће то решење, као и питање како има да се замисли ближи однос Науке према Филозофији , та ће нам питања у току ове расправе постати јаснијим, а за сад је главно да смо увидели шта је Наука, а шта Филозофија и у чему се састоје њихови проблеми као и по чему се исти разликују, после чега можемо прећи на излагање она четири могућа решења нашег главног ироблема, проблема односа Науке и ФидозоФије. ❖ * * Као што смо још у почетку видели, од четири решења нашега проблема, два су негатпвна и два позитивна. Прва се саетоје у негирању или Науке поред ФилозоФије или обрнуто, а друга два признајући и Науку и филозофију разликују се по рпзном схватању Филозофије; нозитивизам и мистицизам дају негативна решења, а критицизам и реализам позитивна. Позитивизам неглра филозофију поред Науке и то из два разлога: прво што је ФилозоФИЈа по њему немогућа, а друго што је сувишиа. Она је немогућна, тако би тврдио позитивиста, јер о објектима на које се односе филозофскз питања не можемо иматп никакво искуство, а