Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

209

В1ап§иегоп-а, који, сматрајући да је много неповољнија но ли корисна пракса писмених задатака код куће, ове иотпуно укида у своме подручју од 1. јануара о. год. Овај инопектор изнео је своје иобуде за овај свој поступак у овој окружниди: „Већ сам вам скренуо пажњу, вели оп својим нодручним органима, на домаће иисмене саставе. Рекао сам вам да је корисност од њих врло сумњива. да се тнм задатцима рискује да се после шесточасовног школског рада, замара дете, и да материјалне погодбе, а нарочито време потребно за њихово израђивање, могу бити врло шкодљиве ио здравље ученичко; тражио сам од вас пређе да ти писмени задатди буду сасвим крагки, ако их и сасвим не укнноте. „Сматрам, сад, после стеченог искуства и чињених огледа, да је потребно апсолутно их укпвути. „Ова се потреба намеће у интересу саме деце. која су додвргнута, још од дрипремног разреда, анормалној дреоптерећености. Јер нису само најодраслији ђаци, којима су даваии ови задатци; видео сам својим очима малу децу од шест година, која су у вече, код својих кућа, имала да дреписују читаве студце из књига. или да исписују читаве колоне бројева, који се пикад не завршавају, и зашта се учитељи нзвињавали израженом жељом родитељском. „Ова се нотреба намеће и зарад самог учења. Деца могу рђаво радити кад су погодбе неиравилне, непотдуне. Еод куће заборављају она школски метод. И само је васпптање тим неновољно погођеио. Немогућно је, доиста, да учитељ контролише увек, и то увек озбиљно, све задатке израђене кодкуће. Дете се навикне тада да изради задатак на двоје на троје, сиаком таквом задатку учитељ не може поклоиптп озбпљне пажње, и дете се задовољава материјалним п махиналним радом, само да је он по сдољашњооти својој како треба. „Ова со потреба намеће још и зарад самих учитеља. Имате много шта и боље и паметније да радите, но да по ђачким свескама додвлачите -погрешке црвеннм мастилом. Нека то поирављаље останеза.оне радове ђачке, којн буду рађенн под вашим уирављањем и нод вашим њцзором. И на овај начин нећеге бити изложенп жалбама п тужбама, и нећете бпти изложени тој непријатностн што ће неко беснослен узети да пореди доправљене домаћо задатке из ваше школо н из које друге... Нашто дакле задржати ову рутпну за домаће иисмене саставе, која има врло ништавну и ироблематичну вреднос.т, а међутим има сигурних незгода. „Међутим, треба да ме разумете да ја не забрањујем сваки рад код куће, кад се дете врати по подне из школе : реч је саио о писменим задатдима. Нанротив, волео бпх да видим, што би ми чинило задовољство, кад бисте дали својим ученицима, са лекцијом коју имају да науче, час да се иридреме з.а сутрашњицу, о чем би вам дали доказа и уверења, час да донесу некакав цртеж или скицу за шта би им ви далп тсму, час какав иптересаатан ручни рад... И на овај начни, задовољили бисте, без штете н бев ичије дреодтерећеностп, а уз то са стварном васдпгиом коришћу, жељу оних родитеља, који траже да њихова деца имају шта да раде за школу и после школоких часева. „На основу свега горњег наређујем да се од сад сасвим укину домаћи дисмени састави". вл.