Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДВО

345

дете добило једним (првим) испитивањем, доста поуздано. И темпо даљег развића интелигеације мења се са интелектуалним нивоом: после годину дана су се Просечна деца развила за једну годину, на-' ладна за 7з. а напреднија деца за */*• Број деце која одступају (на више или на ниже) од нивоа свог доба расте са годинама, те тако са старијим годинама има један годишњи ступан. све мање значаја као мерило одступања (стр. 48). Детаљно излаже Штерн испитивање слабоумне (дебидне, имбецилне и идиотске), између себе прилично хомогене деце, чија опгата интелигенција, због многих деФинитивних деФекага, не нрелази интелектуални узраст од девет година, и ако се по нека специфична способност интелигенције може донекле и даље развијати, као нпр. нарочито извесна свакидашња искуства, радње, нагони и потребе, које долдзе са годинама (стр. 51; стр. 59 и 69). Међу сТаријом оваквом децом налазе се многа морално слабоумна деца, јер се са извесним неморалним инстинктима (као што је напр. нагон за лагањем, за крађом, итд.) — који се код нормалне деце развијају око девете године не развија после њих и на супрот њима, као код нормалне деце, и разум. Штерн (са психијатром Крамером) мисди, да моралној назадности не морају одговарати подједнаки интелектуални деФекти (стр. 51.) Иста разлика (назадност) једног детета од интелектуалног нивоа значиу разним годинама различно, — мање у млађим, а све више (т.ј. све је већа) у старијим: дванаестогодишње дете од деветогодишњег интелектуалног нивоаније подједнако слабоумно са осмогодишњим дететом од петогодишњег интедектуалног узраста. За то деФекти са старијим годинама значе све већу разлику одинтелоктуалног узраста(стр. 53; стр. 28). Према томе та разлика нема значаја као апсодутна, већ само у односу према годинама. Штерн и овде предлаже количник: осмогодишње дете г-а интедектуадним узрастом 6 има интелектуалну назадност ^ = 0,75 0 (место — 1); исто тако дете од 12 година са интелигенцијом од 9 го9 дина (-^ = 0,75). И тако би дебидна деца - што испитивања у глав\.и ном потврђују — имала од прилике 3 /* интелигенције, а имбецилна (која по Бинеу не предазе интелектуадни ниво деце од 7 година; стр. 48) — 2 /з (стр. 55). Овај кодичник има смисла само док се слабоумна деца још развијају, а не и кад настане интелектуални застој: за то он за идиоте (који не предазе интелектуални ниво двогодишњег детета, стр. 50) нема никаква смисла. А да ли ће се кад наћи Формула за један одиста константан коеФицијенат слабоумности, питањејебудућности (стр. 58).