Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

365

.људско мишљење и тежење мора имати нека последња, надчулна мета; и они су с тога религиски укотвљени, и уметничком и научном стварању одузели би се најживљи нодстидаји, кад би се хтело, да се откопа ово земљиште. Зато и онај, који има науке и уметности, исто тако има и религије, као и онај, који њих нема. 1 III Са тражењем општега хуманог и националног образовања дате су уједно и главне обдасти научнога васпитања. Свуда је човек стављен у природу, и ток природних догађаја често пресудно утиче на судбину. Увек он има даље да живи и да ради у заједници, он мора да буде посвећен у њен поредак, закон и обича.ј, али и да се упозна у основним цртама са прошлошћу свога народа и историјом човечанске културе уопште. Тако су нриродне науке, наука о држави (грађанско васпитање) и историја три основна стуба свакога општег образовања. У исти мах свака од ових трију области има опет своју особену Формалну образовну вредност. Код природних наука духу се не намеће спајање свих догађаја једних у друге строго по закону, несаломљива природна каузалност, и поглед у унутарњу саглаеност са сврхом пре свега код органскога животног света чини дубљим естетско дејство природних утисака и њима добивених етичких дејстава. Као што се овде потпомаже субјективно етичко образовање, тако наука о држави напротив изазива разумевање смерова заједнице и допушта да се радови појединаца за заједницу носматрају са пространијих гледишта; она тиме повећава осећај за социјално заједничко припадање. Напослетку историја, идући даље од интереса садашњости и цртајући слику целокупног културнога развића и најзад човечанства, даје идеју о општем етичком напретку и тако ставља постуиање појединца под последње опште хумане смерове. 2 IV Питања о организовању образовања могу се наравно решити само онда ако су најпре утврђени идеал образовања и појединце наставни нредмети. Тек сада ћемо због тога схватити организаторске и школскополитичке погледе Вунтове премањиховој везиињихову образовању. Већ смо видели, како у националном духовном животу општи хумани интереси добијају свој конкретни облик. Отуда наравно држава у првом реду узима у своје руке бригу о образовању својих грађана; једна од њених битних страна је та, да је она заједница образовања. Тиме постављени јој морални смерови и задаће дају јој право, али и дужност, да се брине о образовању поје-

1 Е11ик II 3 , стр. '249 и даље, и стр. 257 и даље.

2 ЕШк II 3 , стр. 245 и даље.