Просветни гласник

НАСТАВА И КУ.1ТУРА

367

да се хригаћанска религија узме за основу јавном редигиском поучава,н.у. Број дисидената и Јев]»еја ишчезава према маси грађана, који припадају некој од хришћанскпх цркава, и за оне, који су ван њих, мора се онда уредити ван школе заменска настава. А у предању Новога Завета признатом од свих хришћавских цркава тада је за школу дата општа основа религиског поучавања, која дакле може и треба да даје само недогматско хришћанство. „У простом учењу Исусову, које је подједнако приступно сваком ступњу духовнога развитка, и у човечанском деду новозаветне историје, осдобођеном од митодошкога мућења времена што је тежило за чудима, састо.ји се стадна морадна вредност хришћанства"'. V Ну тражење јединства школе обухвата собом напослетку и то, да се виши заводи за о б р азов ање настављају на општу народну школу. Да апсолутна једнакост нивоа образовања није могућна, показује се већ као потребна последица разне обдарености код поједипих индивидуа. Али добро обдарени имају право на образовање одмерено према њиховим подобностима. Због тога ће морати увек бити виших школа са вишим сврхама. Ну и повишена настава, као што је већ поменуто, требало би да је бесплатна, да се ни сиромашнијим класама не би спречио приступ у дубље образовање и да виша школа не би постала сталешком школом. Поред већега удубљивања у најопштије предмете образовања, који се уче већ у народној школи, морају се ф и л о с о ф и.ј а, наука о ј езику и кудтурна историја тражити као основе онштем вишем образовању. Ови нредмети немају ипак какву нову Формалну образовну вредност наспрам предмета учених већ на нижем ступњу; у питању је управо у суштини само повећавање и разбистравање оних напред већ поменутих етичких образовних утицаја, које собом доноси проширење духовнога хоризонта и дубље посматрање духовнога живота код човечанства. Смер више (средње) школе, да даде припреино образовање, које собом заокружује основе општега образовања, што обухвата целокупне културне интересе времена, данас управо не постиже у ствари ни једна од многоструких врста школских. Због пветања природних наука у 19 веку застарела је хуманистичка гимназија, која је дотле заиста прилично близу дошла мети више (средње) школе. Тада постадоше врсте школске, које на једностран начин унапређиваху математичко и природњачко образовање, а хуманистичко напротив или сасвим занемариваху или само слабо узимаху у наставни план. Стара пак гимназија асимиловала је опет одломке од природњачких пред1 ЕШк II 3 , стр. 339.